Srbija bez strategije za naftnu krizu

Osetan pad zaliha sirovog petroleja podiže cenu barela nafte na svetskim berzama, Međunarodni monetarni fond je izračunao da je sada cenovni šok daleko jači nego 1973/74. godine. Zemlje uvoznice nafte u razvijenim zemljama sveta suočile su se sa inflacijom i ekonomskom recesijom, zbog čega se preduzimaju najrazličitije mere kako bi se smanjila potrošnja goriva.

U cilju prevazilaženja tadašnje naftne krize, kao kratkoročno rešenje, Amerika je uvela propis po kom su vozačima sa neparnim brojevima tablica mogli da toče benzin samo neparnim danima, dok su oni sa parnim brojem tabli na pumpe dolazili parnim danima. U Engleskoj se išlo na uvođenje trobojnih zastavica koje su obaveštavale kakva je situacija s gorivom na pumpama. Zelena zastavica je značila neracionalnu prodaju goriva, žuta restriktivnu i racionalnu, dok je crvena upozoravala da nema goriva, ali da je pumpa otvorena za druge usluge.

U Americi i Engleskoj se išlo i na propisivanje maksimalne brzine za vozače do 90 kilometara na sat. U cilju daljih ušteda goriva donet je i akt o hitnoj energetskoj uštedi.

U Srbiji se, međutim, ništa ne preduzima uprkos sasvim ozbiljnim upozorenjima da će nafta uskoro dostići i 200 dolara za barel. Strateške rezerve postoje, ali se, kako podsećaju u Ministarstvu energetike, one ne mogu koristiti da bi se gasio „trenutni požar”, odnosno smanjivala cena goriva na pumpama.

Upitana koje su to mere koje Srbija treba pod hitno da preduzme da ne bi došla u situaciju da joj pumpe uskoro presuše, a da se istovremeno ovakva cena sirovog petroleja u većoj meri ne odrazi na projektovanu godišnju stopu inflacije, dr Zorana Milanović-Mihajlović, savetnik za energetiku vicepremijera Labusa u bivšoj Koštuničinoj vladi, kaže da je Srbija jedina zemlja koja ništa ne preduzima po ovom pitanju, što bi je moglo skupo koštati.

– Kada budemo došli u situaciju da nemamo ni goriva, a ni domaće nafte, formiraće se krizni štabovi koji takođe neće ništa uraditi. Problem je što ni za poslednjih godinu dana niko u Srbiji ništa nije preduzeo na povećanju energetske efikasnosti, odnosno na merama koje bi dovele do smanjenja utroška energije – kaže Milanović. Kao primer ona navodi Slovačku koja je zamrzla cene energenata ugroženom delu stanovništva i malim privrednicima koji najviše i stradaju kada se jave ovakvi cenovni skokovi. 

Prema njenim rečima, Srbija kratkoročno može ovaj problem da reši time što će se država odreći svojih zahvatanja u ceni goriva, ali se ni to ne čini. Čak i da se vlada odlučila na ovakve mere, to ne bi moglo biti dugoročno rešenje, jer bi to u velikoj meri uticalo na smanjenje priliva para u budžet.

Rešenje je, kaže, u novim tehnologijama i okretanju obnovljivim izvorima energije i dobijanju goriva iz uljnih škriljaca kojih u Srbiji ima u velikim količinama.

– Nedopustivo je i da država ne ulaže u nova nalazišta nafte i gasa kako bi se koliko-toliko smanjila uvozna zavisnost Srbije, što bi svakako uticalo na smanjenje cene goriva na pumpama – upozorava Milanović.

Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore, potvrđuje da kod Aleksinca postoji veliko nalazište uljnih škriljaca iz kojih se može dobiti oko 200 miliona tona goriva što bi pokrilo potrebe Srbije u narednih 50 godina.

– Iako je poznato da je proizvodnja goriva iz uljnih škriljaca prilično skupa, s cenom sirovog petroleja koji će nastaviti da raste nema neisplativog posla – objašnjava on.

Srbiju, dodaje Stojadinović, obavezuje ugovor o Energetskoj zajednici po kom će morati do 2010. godine da u ukupnoj proizvodnji goriva ima 5,75 odsto derivata biljnog porekla.