Увозимо лажни мед из Кине

Нови Сад – Пчеларство у Србији, као и у многим другим земљама, налази се мање-више, у дугогодишњој стагнацији. Ова делатност је, упркос чињеници да је у Републици регистровано чак око 160 пчеларских удружења, више изазов за најупорније заљубљенике у пчеле или хоби за ентузијасте него профитабилан посао од којег се може добро живети.

Међутим, у Војводини је у последње време покренуто више конкретних акција и потеза који дају за право онима који тврде да ће се свака инвестиција у пчеларство исплатити, јер постоје идеални услови за производњу меда.

По једној кошници око 30 килограма

Зато су, управо ових дана, у Извршном већу АП Војводине у Новом Саду потписани први уговори са корисницима средстава за подстицај пчеларства који су се јавили на овогодишњи конкурс који је расписао Покрајински фонд за развој пољопривреде.

Председник Групације за пчеларство и производњу меда Србије Србислав Видојевић истиче, у разговору за „Политику”, да практично цело подручје наше земље, захваљујући бујној вегетацији и адекватним климатским условима, пружа изузетно добре услове за пчеларство, илуструјући то примером да је Фрушка гора, рецимо, највећи очувани резерват липе у Европи.

– На нашим просторима могу се постићи неупоредиво бољи резултати у пчеларству, него у већем делу земаља у окружењу – указује Видојевић. – Уз одговарајућу „селидбу” пчелињака, бар три пута годишње, што за последицу има веће приносе меда, по једној кошници се током једне године може добити чак око 30 килограма овог изузетно значајног производа. Према најновијој процени, у Србији се годишње произведе од четири до пет хиљада тона меда, у зависности од наклоњености природе, иако имамо могућност да та производња буде двоструко или чак троструко већа.

По речима Видојевића, отуд је и потрошња меда у Србији веома мала и годишње износи просечно 200 грама по становнику, за разлику од многих других европских земаља где је она много већа. Он каже да је наш мед, међутим, посебно цењен у иностранству због свог квалитета и да код нас пчеларство може постати и значајна економска област.

Погрешна примена пестицида

Међутим, истиче Видојевић, за то недостају финансијски подстицаји државе и банака у виду субвенција и повољних кредита, а мора се признати да код нас нема ни адекватне едукације потенцијално заинтересованих произвођача који би били упознати са предностима бављења пчеларством.

Како за „Политику” истиче Јожеф Сабо, директор Покрајинског фонда за развој пољопривреде, управо изостајање подстицајних мера за пчеларе утицало је на ову институцију да покрете пилот-пројекат. За набавку кошница пчеларима је обезбеђено 15 милиона, а за куповину нове пчеларске опреме пет милиона динара. Услови су веома повољни, јер враћање кредита почиње тек након 18 месеци од потписивање уговора и то у шестомесечним ануитетима, а камата је свега два одсто годишње.

– Садашње не баш ружичасто стање у пчеларству код нас, али и у суседним државама, проузроковано је и већим помором пчела, због немара људи, погрешне примене пестицида, али и небриге о пчелама у време опрашивања, па се, замислите, посегло и за увозом фалсификованог, односно лажног меда чак из Кине који и није пчелињи, већ представља смесу на бази шећера и јевтинији је од правог, а о његовој здравственој исправности може се само претпостављати. Зато ћемо, чим се формира нова републичка влада тражити да се о томе поведе рачуна на државном нивоу.

Сабо је за наш лист изјавио да је управо у циљу подстицаја нашег пчеларства предложено да се на Пољопривредном факултету у Новом Саду оснује катедра за пчеларство, а постоји и потреба да се оснује и селекцијски центар за матице, чиме би у великој мери почело систематско проучавање пчеларства и пружила адекватна помоћ пчеларима.