Кинези сузили „златни троугао“

На крају треће године „народног рата против наркотика” – како су Кинези назвали кампању своје владе за искорењивање наркоманије и наркомафија – Кина је, уочи Олимпијаде у Пекингу, успела да затвори безмало све путеве дроге из „златног троугла”, пространог региона југоисточне Азије, који важи, после Авганистана, за другог светског произвођача и илегалног дистрибутера хероина и опијума.

То је простор од 350.000 квадратних километара, који обухвата северне планинске области четири земље – Мјанмара (Бурме), Лаоса, Вијетнама и Тајланда. Кинеска провинција Јунан, која се граничи са Мјанмаром, Лаосом и Вијетнамом, све донедавно је важила за популарно стециште шверцера дроге и наркодилера из целе земље.

Податке о успешним мерама против шверца дроге из „златног троугла” и о сузбијању наркоманије и мрежа наркодилера изнео је недавно Јанг Фенгжуи, директор Бироа за борбу против наркотика при Министарству унутрашњих послова Кине. Он је поднео извештај о трогодишњој планској борби против дроге и о примени Закона о контроли наркотика, који је ступио на снагу 1. јуна, два месеца уочи отварања Олимпијаде у Пекингу.

Како је кинеска влада обећала „Олимпијаду без дроге”, то јест без трговине наркотицима у публици и без коришћења допинг средстава међу спортистима, строго је кажњено чак 125 домаћих фармацеутских фирми за које је установљено да су врбовале агенте за дистрибуцију опојних средстава. Затворене су три фабрике које су, поред осталог, производиле стимулативна средства која се могу користити за допинговање спортиста.

Највећи део извештаја Бироа за борбу против наркотика посвећен је отклањању „главне претње из ’златног троугла’”. Шверц хероина, који чини 78 одсто илегално увезене дроге, опадао је у последње три године, захваљујући оштрој контроли, по годишњој стопи од 20 одсто. Тако је из Мјанмара, на пример, 2004. илегално било увезено, а махом накнадно, кад је већ било касно, откривено, 10,8 тона хероина, док су прошле године прошверцоване, а потом делимично и заплењене, 4,5 тоне.

Важнија од борбе против шверца била је борба против гајења мака и саме производње хероина која је вођена ван Кине. Кинеска полиција и Биро за борбу против наркотика успоставили су тесну сарадњу са одговарајућим институцијама и организацијама у земљама из којих се у Кину шверцује хероин.

Захваљујући вештачким сателитима, кинеске службе су имале прецизне снимке њива под маком, обично скривених у џунглама, а често и снимке шумских стаза којима се џакови с маком, на коњима и магарцима, пребацују до маскираних дестилерија. Кина је тражила и да се сви њени грађани, откривени у овим земљама ради тајних договора о куповини дроге, хапсе и екстрадирају. Пружила је и сву стручну помоћ, која је подразумевала обуку полиције и царина. У Лаосу је, после тога, производња дроге строго забрањена законом.

Изгледа да је сиромашним сељацима у Мјанмару од свега највише користила кинеска економска помоћ. Кинези су се договорили са мјанмарском војном владом да Мјанмар плански почне да смањује површине под маком. Те површине су за три године драстично смањене – са 165.000 на само 18.600 хектара. Кинези су платили сељацима, који су живели углавном од гајења и продаје мака, неку врсту надокнаде у износу од 700 милиона јуана (око 70 милиона долара).

Истовремено, кинески агрономи су направили и у међувремену реализовали програм финансијске и стручне помоћи сељацима и усмерили их да уместо мака, уз примену агротехнике, гаје друге културе: кукуруз, каучук, чај, шећерну трску и лековито биље. Посебно се исплати гајење лековитог биља: по споразуму га откупљују, и добро плаћају, кинеске фармацеутске компаније.

Успешнијом контролом путева дроге из „златног троугла” није, према признањима кинеских власти, сасвим блокиран илегални промет наркотика у Кини. Нити су ликвидиране мреже наркомафија и наркодилера. Кина је поморска земља и дрога у њу долази и бродовима, међународним шверцерским каналима, из разних крајева света, понекад чак из Латинске Америке.

Кина има порозне границе и према земљама Централне Азије, одакле такође стиже дрога, понајвише у западну аутономну област Синђијанг, где се исламски покрет ујгурских сепаратиста финансира, понајвише, новцем од продаје дрога. У извештају Бироа за борбу против наркотика настојања „међународних наркомафија да из Авганистана успоставе руту према Кини” оцењују се као „нова велика претња”, али се детаљи о евентуалном шверцу дроге не износе.

Кина је прошле године имала око 749.000 регистрованих наркомана. Откривање зависника и лечење и рехабилитација оболелих оцењују се као врло успешни, поред осталог и због широке мреже „контролора добровољаца”, којих има више од једног милиона, као и због „масовног информативног система”, односно устаљене праксе да сами грађани пријављују наркомане полицији и здравственој служби. За три године откривено је 144.000 „криминалних случајева у вези с дрогом”, ухапшено 174.000 шверцера и дилера дроге и ликвидиране 2.544 наркогрупе.

Оваква оштра борба подразумева строгост полиције и строге методе лечења наркомана. Нова Кина, све до отварања према свету пре три деценије, није имала већих проблема са шверцом дроге и наркоманијом. Али је у свести људи живело сећање да је Кина, у 19. веку, била једина земља на свету којој је неки зли усуд одредио да против колонијалних сила води, и изгуби, два „опијумска рата”. Она је њима била тешко поражена и још теже понижена, па Кинези борбу против наркоманије често повезују са одбраном националне части и људског достојанства.