Kinezi suzili „zlatni trougao“

Na kraju treće godine „narodnog rata protiv narkotika” – kako su Kinezi nazvali kampanju svoje vlade za iskorenjivanje narkomanije i narkomafija – Kina je, uoči Olimpijade u Pekingu, uspela da zatvori bezmalo sve puteve droge iz „zlatnog trougla”, prostranog regiona jugoistočne Azije, koji važi, posle Avganistana, za drugog svetskog proizvođača i ilegalnog distributera heroina i opijuma.

To je prostor od 350.000 kvadratnih kilometara, koji obuhvata severne planinske oblasti četiri zemlje – Mjanmara (Burme), Laosa, Vijetnama i Tajlanda. Kineska provincija Junan, koja se graniči sa Mjanmarom, Laosom i Vijetnamom, sve donedavno je važila za popularno stecište švercera droge i narkodilera iz cele zemlje.

Podatke o uspešnim merama protiv šverca droge iz „zlatnog trougla” i o suzbijanju narkomanije i mreža narkodilera izneo je nedavno Jang Fengžui, direktor Biroa za borbu protiv narkotika pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Kine. On je podneo izveštaj o trogodišnjoj planskoj borbi protiv droge i o primeni Zakona o kontroli narkotika, koji je stupio na snagu 1. juna, dva meseca uoči otvaranja Olimpijade u Pekingu.

Kako je kineska vlada obećala „Olimpijadu bez droge”, to jest bez trgovine narkoticima u publici i bez korišćenja doping sredstava među sportistima, strogo je kažnjeno čak 125 domaćih farmaceutskih firmi za koje je ustanovljeno da su vrbovale agente za distribuciju opojnih sredstava. Zatvorene su tri fabrike koje su, pored ostalog, proizvodile stimulativna sredstva koja se mogu koristiti za dopingovanje sportista.

Najveći deo izveštaja Biroa za borbu protiv narkotika posvećen je otklanjanju „glavne pretnje iz ’zlatnog trougla’”. Šverc heroina, koji čini 78 odsto ilegalno uvezene droge, opadao je u poslednje tri godine, zahvaljujući oštroj kontroli, po godišnjoj stopi od 20 odsto. Tako je iz Mjanmara, na primer, 2004. ilegalno bilo uvezeno, a mahom naknadno, kad je već bilo kasno, otkriveno, 10,8 tona heroina, dok su prošle godine prošvercovane, a potom delimično i zaplenjene, 4,5 tone.

Važnija od borbe protiv šverca bila je borba protiv gajenja maka i same proizvodnje heroina koja je vođena van Kine. Kineska policija i Biro za borbu protiv narkotika uspostavili su tesnu saradnju sa odgovarajućim institucijama i organizacijama u zemljama iz kojih se u Kinu švercuje heroin.

Zahvaljujući veštačkim satelitima, kineske službe su imale precizne snimke njiva pod makom, obično skrivenih u džunglama, a često i snimke šumskih staza kojima se džakovi s makom, na konjima i magarcima, prebacuju do maskiranih destilerija. Kina je tražila i da se svi njeni građani, otkriveni u ovim zemljama radi tajnih dogovora o kupovini droge, hapse i ekstradiraju. Pružila je i svu stručnu pomoć, koja je podrazumevala obuku policije i carina. U Laosu je, posle toga, proizvodnja droge strogo zabranjena zakonom.

Izgleda da je siromašnim seljacima u Mjanmaru od svega najviše koristila kineska ekonomska pomoć. Kinezi su se dogovorili sa mjanmarskom vojnom vladom da Mjanmar planski počne da smanjuje površine pod makom. Te površine su za tri godine drastično smanjene – sa 165.000 na samo 18.600 hektara. Kinezi su platili seljacima, koji su živeli uglavnom od gajenja i prodaje maka, neku vrstu nadoknade u iznosu od 700 miliona juana (oko 70 miliona dolara).

Istovremeno, kineski agronomi su napravili i u međuvremenu realizovali program finansijske i stručne pomoći seljacima i usmerili ih da umesto maka, uz primenu agrotehnike, gaje druge kulture: kukuruz, kaučuk, čaj, šećernu trsku i lekovito bilje. Posebno se isplati gajenje lekovitog bilja: po sporazumu ga otkupljuju, i dobro plaćaju, kineske farmaceutske kompanije.

Uspešnijom kontrolom puteva droge iz „zlatnog trougla” nije, prema priznanjima kineskih vlasti, sasvim blokiran ilegalni promet narkotika u Kini. Niti su likvidirane mreže narkomafija i narkodilera. Kina je pomorska zemlja i droga u nju dolazi i brodovima, međunarodnim švercerskim kanalima, iz raznih krajeva sveta, ponekad čak iz Latinske Amerike.

Kina ima porozne granice i prema zemljama Centralne Azije, odakle takođe stiže droga, ponajviše u zapadnu autonomnu oblast Sinđijang, gde se islamski pokret ujgurskih separatista finansira, ponajviše, novcem od prodaje droga. U izveštaju Biroa za borbu protiv narkotika nastojanja „međunarodnih narkomafija da iz Avganistana uspostave rutu prema Kini” ocenjuju se kao „nova velika pretnja”, ali se detalji o eventualnom švercu droge ne iznose.

Kina je prošle godine imala oko 749.000 registrovanih narkomana. Otkrivanje zavisnika i lečenje i rehabilitacija obolelih ocenjuju se kao vrlo uspešni, pored ostalog i zbog široke mreže „kontrolora dobrovoljaca”, kojih ima više od jednog miliona, kao i zbog „masovnog informativnog sistema”, odnosno ustaljene prakse da sami građani prijavljuju narkomane policiji i zdravstvenoj službi. Za tri godine otkriveno je 144.000 „kriminalnih slučajeva u vezi s drogom”, uhapšeno 174.000 švercera i dilera droge i likvidirane 2.544 narkogrupe.

Ovakva oštra borba podrazumeva strogost policije i stroge metode lečenja narkomana. Nova Kina, sve do otvaranja prema svetu pre tri decenije, nije imala većih problema sa švercom droge i narkomanijom. Ali je u svesti ljudi živelo sećanje da je Kina, u 19. veku, bila jedina zemlja na svetu kojoj je neki zli usud odredio da protiv kolonijalnih sila vodi, i izgubi, dva „opijumska rata”. Ona je njima bila teško poražena i još teže ponižena, pa Kinezi borbu protiv narkomanije često povezuju sa odbranom nacionalne časti i ljudskog dostojanstva.