Добијали пасоше Европске уније, а једва видели Малту

На Малту је 2014. године приватним авионом стигла веома важна личност, која је захтевала потпуну дискрецију и контакте с представницима државе. Лондонска фирма „Хенли и партнери” свом клијенту није обезбедила само „ролс-ројс” и смештај у луксузном хотелу, већ је затражила и приватни састанак с тадашњим председником владе Џозефом Мускатом: „Да ли је премијер доступан следеће недеље или то не би било прикладно у овој фази?”, писало је у имејлу упућеном владином кабинету.

Овај ВИП гост није био шеф неке државе, већ Ирина Абрамович, бивша супруга руског олигарха Романа Абрамовича, блиског Кремљу и власника енглеског фудбалског клуба Челси. Ирина Абрамович била је једна од 851 богатог Руса који је затражио пасош Малте у оквиру контроверзног програма продаје држављанства у замену за инвестиције, због којег је Европска комисија крајем прошле године покренула прекршајни поступак против владе у Валети.

Услов за добијање путне исправе ове острвске државе која је отварала врата за живот и рад у ЕУ био је да особа борави најмање годину дана на Малти, уложи 650.000 евра у владин фонд и купи или изнајми некретнину. Према извештају међународне организације за борбу против корупције „Глобални сведок”, Малта је само од 2014. до 2017. године издала више од 2.000 пасоша странцима и на основу тога зарадила 718 милиона евра.

Али, процурела документа из посредничке куће „Хенли и партнери”, која стоји иза уносне шеме куповине „златних пасоша” широм света, која је објавио „Гардијан”, открива да су супербогати Руси, Кинези, Индијци и Саудијци држављанство „резервне отаџбине” добијали, а да су на Малти боравили једва две седмице.

Због овог открића да су тајкуни кршили прописе Малте о дужини боравка опозициона Национална партија је поручила да премијер Роберт Абела мора да сноси одговорност због коруптивног програма, јер је у то време био саветник у влади.

Малтешка невладина организација „Република” изјавила је поводом целог случаја да се продаја малтешких пасоша заснива на превари, јер је у суштини зависила од дискреције министра.

„Била је лаж да ће подносиоци захтева за држављанство живети годину дана на Малти. Још је горе што је влада не само затварала очи, већ и учествовала у томе. Један број подносилаца захтева долази из земаља које забрањују стицање новог држављанства, што Малту доводи у дипломатски сукоб с тим државама”, кажу из ове НВО.

Серију неправилности у програму продаје пасоша названом „Индивидуални инвестициони програм”, који је влада Џозефа Муската покренула 2014. заједно с фирмом „Хенли и партнери”, открила је „Фондација Дафне Каруана Галиција”, названа по храброј малтешкој новинарки која је убијена у експлозији аутомобила-бомбе 2017. године.

Иако Малта има обавезу да објави имена свих натурализованих грађана, новинарска истрага је открила да је Мускатова влада прикривала да је дала држављанство и члану краљевске куће Саудијске Арабије. Накнадно је откривено да је принц Бандер ел Сауд затражио малтешки пасош 2015. Добио га је две године касније.

„Један број странаца буквално је провео неколико сати у нашој земљи и добио држављанство. Многа имена су још под велом тајне, јер је премијер Џозеф Мускат интервенисао да она не буду објављена у службеном гласнику”, кажу из Националне партије Малте.

Из анализе 250 процурелих докумената фирме швајцарског бизнисмена Кристијана Келина, творца модерне индустрије „планирања држављанства”, која зарађује три милијарде долара годишње, „Гардијан” је утврдио да су клијентима говорили да је довољно боравити две недеље на Малти како би стекли услов за добијање држављанства.

„Подносилац захтева не мора нужно бити физички присутан у земљи”, саветовано је једном клијенту: „Међутим, како бисте створили истинску везу с Малтом влада би била захвална да у вашем пропратном писму прочита број предвиђених дана колико ћете боравити овде. Број дана боравка треба да буде најмање 14.”

Каквих је све аномалија било у овој шеми по којој, да би неко добио „златни пасош”, мора да купи некретнину у вредности од најмање 350.000 евра или да је узме у петогодишњи најам за годишњу станарину од 80.000 евра, показује случај једног Кинеза. Пошто је изнајмио двособан стан за 1.500 евра месечно, поднео је захтев за држављанство за 12 чланова породице.

Из фирме „Хенли и партнери” не споре да богаташи које заступају и који су затражили држављанство готово да нису боравили на Малти. „Неки од наших клијената провели су знатно време на Малти, док су други одлучили да то буде минимално”, писало је одговору „Гардијану”, уз образложење да је малтешка влада та која успоставља правила и доноси коначну одлуку о свим захтевима за држављанство.