Доста је измишљања

Реаговање на текст „Шта је била тема полемике о `Злочину и казни”, „Политика”, 7. 4. 2021.

Проф. Д. Шћепановић (Д. Ш.) отвара трећи круг полемике, замењујући аргументе јаловом ратоборношћу, накарадним „истинама” и чворовићевским манирима. У свом првом утуку таксативно сам побио све лажне оптужбе којима ме је обасуо. Он се није ни постидео, ни покушао да брани своје измишљотине, већ ме је, себи својственим уличарским речником, оптужио због моје наводне изјаве да је „осиромашени уранијум нешкодљив” (!?).

Свој други утук завршио сам предлогом да расправу наставимо у угледном страном часопису, како би он „раскринкао” светску научну заједницу што од Срба крије умишљену канцерогеност уранијума. Срамно је побегао са тог мегдана.

Д. Ш. ми сада тура под нос број неког дипломатског пасоша (?). Ваљда из истог досијеа вади моје давне податке, али продужавајући ми време студирања, а смањујући ми просек. Поносно помиње и једну своју награду. Отужно је када два пензионера пореде своје младалачке успехе, па са нелагодом подсећам да сам био студент са највише награда на конгресима југословенских студената медицине (три прве, трећа и специјална), уз почасну диплому из Прага.

Одбијам да се прегањамо о прошлости. За њега је пакао настао 5. октобра 2000. Ја памтим „његово” доба по четири изгубљена рата, понижењу, немаштини и политичким убиствима. Шта год тврдио Д. Ш., историја је о том нашем посрнућу већ дала своју реч.

Редовни професор Медицинског факултета у пензији