Dosta je izmišljanja

Reagovanje na tekst „Šta je bila tema polemike o `Zločinu i kazni”, „Politika”, 7. 4. 2021.

Prof. D. Šćepanović (D. Š.) otvara treći krug polemike, zamenjujući argumente jalovom ratobornošću, nakaradnim „istinama” i čvorovićevskim manirima. U svom prvom utuku taksativno sam pobio sve lažne optužbe kojima me je obasuo. On se nije ni postideo, ni pokušao da brani svoje izmišljotine, već me je, sebi svojstvenim uličarskim rečnikom, optužio zbog moje navodne izjave da je „osiromašeni uranijum neškodljiv” (!?).

Svoj drugi utuk završio sam predlogom da raspravu nastavimo u uglednom stranom časopisu, kako bi on „raskrinkao” svetsku naučnu zajednicu što od Srba krije umišljenu kancerogenost uranijuma. Sramno je pobegao sa tog megdana.

D. Š. mi sada tura pod nos broj nekog diplomatskog pasoša (?). Valjda iz istog dosijea vadi moje davne podatke, ali produžavajući mi vreme studiranja, a smanjujući mi prosek. Ponosno pominje i jednu svoju nagradu. Otužno je kada dva penzionera porede svoje mladalačke uspehe, pa sa nelagodom podsećam da sam bio student sa najviše nagrada na kongresima jugoslovenskih studenata medicine (tri prve, treća i specijalna), uz počasnu diplomu iz Praga.

Odbijam da se preganjamo o prošlosti. Za njega je pakao nastao 5. oktobra 2000. Ja pamtim „njegovo” doba po četiri izgubljena rata, poniženju, nemaštini i političkim ubistvima. Šta god tvrdio D. Š., istorija je o tom našem posrnuću već dala svoju reč.

Redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji