Овог марта рођено више беба него лане

У Србији је у марту ове године број преминулих већи за 58,2 одсто у односу на исти месец прошле године, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику, који говоре да су  прошлог месеца преминуле 12.952 особе, док је у марту 2020. године у матичне књиге умрлих уписано 8.189 особа. Ако се има на уму да је у прва три месеца ове године умрло 33.535 особа, а рођено је само 14.334 беба, то значи да је број преминулих дупло већи од броја рођених.

Витална статистика такође говори да је у прва три месеца ове године умрло чак 7.518 људи више него у периоду од јануара до априла 2020. године, што значи да је број преминулих за трећину већи него претходне године. Највећи пораст броја умрлих забележен је у Шумадији и западној Србији – статистика сведочи да је у прва три месеца ове године преминуло чак 37 одсто више људи него претходне године.

Број умрлих у Београду такође је повећан за трећину, у регионима јужне и источне Србије морталитет је већи за четвртину, док је број преминулих у Војводини већи за петину.

Мало светла у мраку демографског тунела дају подаци о новорођеним бебама – у марту ове године је рођено 644 беба више него у трећем месецу лани. Упркос томе, број новорођених беба у првом тромесечју ове године мањи је за 1,3 одсто у односу на прошлу годину. Национална географија сведочи да је у Београду и регионима јужне и источне Србије овог марта рођено више беба него у марту прошле године. Иако је реч о двоцифреним бројевима, постоји мала нада да ће се ови позитивни демографски трендови наставити.

Витална статистика, подсећања ради, сведочи да је током 2020. године умрло чак 53.000 људи више него што је рођено деце – подаци Републичког завода за статистику казују да су  прошле године преминуле 115.954 особе, док су рођене 61.693 бебе.

Такве стопе нису забележене ни у Првом, ни у Другом светском рату, а највише умрлих статистика евидентирано је у региону Београда и западној Србији. Да би се разумео фатални утицај пандемије вируса корона на демографску статистику, треба рећи да се пре пандемије негативни природни прираштај кретао око 37.000 особа, а подаци за прва три месеца ове године показују да је настављен тренд повећаног умирања и смањеног рађања, па стручњаци страхују да ће ови  негативни демографски трендови наставити.

Прошле године је склопљено скоро 12.000 бракова мање у односу на 2019. годину, а ако се има на уму да се скоро три четвртине деце у Србији рађа у браку, јасно је због чега демографи сумњају да ће ове године доћи до „бејби бума”.

Ови подаци посебно добијају на тежини ако се има у виду да, када је реч о паду броја становника, Србија међу десет земаља света, а неповољни демографски трендови трају од 1992. године, од када наша земља бележи већи број умрлих од рођених. Од 160 општина у Србији само је у седам забележен позитивни природни прираштај током 2019. године, а просечна старост становништва од 43,3 година сврстава нашу земљу међу првих десет по старости у Европи.

Данас је сваки пети становник старији од 65 година, а број деце је мањи од броја седокосих становника. Ако се има на уму да се сваке године из Србије исели велики број младих у репродуктивном периоду, јасно је због чега стручњаци страхују за демографску будућност нације.