Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нуде оно што студенти већ имају

Нуде оно што студенти већ имају
Промоција мастера на Факултету техничких наука у Новом Саду (Фото А. Јовановић)

Нови Сад – Расписивање конкурса за упис дипломаца на додатне мастер студије на факултетима Универзитета у Новом Саду изазвало је пометњу међу студентима који су у последњих годину дана завршили факултете, али и поделе међу професорима. Иако је Законодавни одбор Скупштине Србије дао тумачење одредбе 127 члана Закона о високом образовању, којим су изједначене све претходно стечене дипломе са мастерима без обзира на трајање студија, Сенат Новосадског универзитета је расписао конкурс за "додатне" студије.

У међувремену, дипломци који су стекли квалификације на Факултету техничких наука (ФТН), који образује десет различитих инжењерских профила, у подређеном су положају у односу на дипломиране правнике или дипломиране инжењере агрономије, на пример, пошто је ФТН још прошле године изједначио дипломиране са мастерима.

Декан ФТН-а професор др Илија Ћосић подсећа да је Наставно-научно веће овог факултета испоштовало препоруке Конференције универзитета Србије (КОНУС) и скупштинског Законодавног одбора и изједначило раније стечене дипломе са мастерима.

– Ми смо први у Србији који су на основу препорука КОНУС-а и Законодавног одбора републичког парламента изједначили дипломиране инжењере са мастерима, јер студије на нашем факултету трају пет година. Такође, први смо факултет у земљи који је организовао докторске студије које су у току – каже декан Ћосић и додаје да је овај факултет први у Србији организовао промоцију мастера машинства, електротехнике, рачунарства, грађевине, архитектуре...

"Прве мастер титуле на нашем факултету су стечене крајем зимског семестра школске 2006/07, 27. јануара 2007. године."

Будући да ресорно министарство још није званично донело одлуку како ће визуелно изгледати мастер дипломе овај факултет је, према декановим речима, док то држава не пропише, увео такозване алтернативне мастер дипломе да свршени мастери не би чекали у недоглед. Кад ти обрасци буду прописани мастерима ће бити уручене те дипломе, а старе, на основу који су уписали докторске студије или се запослили, треба да врате.

Поред студената који су дипломирали на ФТН-у докторске студије лане је уписао и велики број доктораната који су студије завршили на београдском Електротехничком, Машинском и Грађевинском факултету, пошто њихови матични факултети нису поштовали препоруку КОНУС-а да им дипломе аутоматски изједначе.

Члан Националног савета за високо образовање за "Политику" каже:

– Сматрам да су се факултети и универзитети у Београду и Новом Саду можда залетели, јер нису обавештени да је процес еквиваленције у току. Постоји реална опасност да нуде студентима оно што већ имају, јер ако Скупштина усвоји предлог, односно тумачење свог Законодавног одбора, та одлука ће бити део Закона о високом образовању и факултети ће морати некако да разреше ту компликовану ситуацију – каже Милан Бабић, члан Националног савета за високо образовање.

– Једно од могућих решења јесте да се свима који су похађали једногодишње мастер студије положени испити признају на докторским студијама. Тиме би практично ти студенти аутоматски добили титулу мастера и имали завршену прву годину докторских студија, односно 60 од 180 неопходних бодова, колико им треба за добијање докторске титуле – каже Бабић.

"До сада је Закон о високом образовању прекршен неколико пута. Последњи пут када су снижени критеријуми за упис друге године за студенте који похађају наставу по новом програму", наставља Бабић и наглашава да је немогуће не поступати тако, јер је веома лако навући гнев студената и изазвати јавне протесте. А док предлог Законодавног одбора не прође скупштинску процедуру факултети ће згртати велика финансијска средства, која су им изгледа примарна. Студент за ту, по Бабићевом мишљењу непотребну годину, рецимо, на Филозофском факултету треба да плати 96.000 динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.