Данас је Велики петак, дан Христовог страдања

Православни верници који поштују Јулијански календар обележавају Велики петак, страдање Исуса Христа, дан када је осуђен и разапет на Голготи жртвујући се за све људе и спасење света.

За хришћане то је најтужнији дан, када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и „једнониче” - цео дан ништа не једу нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде.

У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима.

На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају „Царски часови”.

Велики петак је дан када је Исус Христ осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.

„Царским часовима” се на јутрењу подсећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Она се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом, наводи Танјуг

Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.

Великом петку претходи Велики четвртак, када се Христос са ученицима вратио у Јерусалим, где је на тај дан била Тајна вечера, када је Исус установио свету тајну причешћа говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје. И пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова.

У већини крајева Србије на Велики петак се фарбају јаја.

Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја.

Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју.

Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.

Следеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.

Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као „чуваркућа”, заштитник породице.

Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи хришћански празник - Ускрс.