Аеродром „Ечка” тражи гранични прелаз

Зрењанин – Приватни инострани авиони ако желе да се спусте на неки од мањих аеродрома  у Србији морају најпре да слете на један од три велика аеродрома у Београду, Нишу или Краљеву, јер само на њима могу да обаве полицијске и царниске формалности и тек онда да наставе лет у унутрашњости земље. Та чињеница посебно отежава пословање аеродрома „Ечка” код Зрењанина, који се у последњих неколико година развија и покушава да прати експанзију привреде града на Бегеју, а за њега се интересују и инострани купци.

Док се на већини малих ваздухопловних лука ушло у, пре свега, агилне маркетиншке покушаје, а од инфрасртуктуре је урађено мало, „Ечка” има све: адекватну и опремељену зграду, писту, има највише активности у домену генералне авијације у земљи, не тражи паре од државе и што је најважније има пословну стратегију која би јој у будућности омогућила самоодрживост.

Стручњаци тврде да је ваздухопловно пристаниште код Зрењанина најопремљеније од свих наших малих аеродрома, али га мучи исти проблем као и све остале тог ранга. Не може да пружа услуге граничног прелаза у довољној мери. Павле Марковић, директор Аеродрома „Ечка”, у разговору за „Политику” истиче да због недостатка тих услуга не могу да прате своје окружење. Они су већ успели да обезбеде привремени гранични прелаз у трајању од три месеца годишње, али захваљујући привредној експанзији Зрењанина, изградњом нових фабрика и доласком страних инвестиција, ситуација се на овом аеродрому драстично мења и то на боље. Из дана у дан је све више захтева за слетање страних летелица и граничне услуге би биле неопходне током целе године. Својом иницијативом Ечани су успели већ два пута да обезбеде привремени гранични прелаз на свом аеродрому. То је омогућило да се тестира интерес и пракса је показала да је он изузетан. Марковић апелује да државне институције, пре свих МУП и Царина омоугуће непрекидан рад својим службама на аеродрому. Он предочава да им се иностране компаније, којих је овде све више и више и које граде нове погоне, све чешће обраћају са захтевима за слетање, али им се у садашњим условима морају извињавати и објашњавати да прво морају да слећу у Београд ради пасошке и царинске контроле. У међувремену покушавају да продуже привремену дозволу за гранинични прелаз. То послован свет тешко разуме.

– У нашем случају, гранични прелаз не отвара само границу већ и нова радна места на аеродрому за механичаре, инжењере и остало земаљско особље неопходно за функционисање повећаног обима ваздушног саобраћаја. Да се не говори о томе да долазак бизнисмена значајно повећава шансе за нова радна места у овом делу Баната ‒ закључује Марковић, а за „Политику” потврђује да се странци интересују за евентуалну куповину аеродрома кроз писмено тражење информација, али да он за то није надлежан.