Aerodrom „Ečka” traži granični prelaz

Zrenjanin – Privatni inostrani avioni ako žele da se spuste na neki od manjih aerodroma  u Srbiji moraju najpre da slete na jedan od tri velika aerodroma u Beogradu, Nišu ili Kraljevu, jer samo na njima mogu da obave policijske i carniske formalnosti i tek onda da nastave let u unutrašnjosti zemlje. Ta činjenica posebno otežava poslovanje aerodroma „Ečka” kod Zrenjanina, koji se u poslednjih nekoliko godina razvija i pokušava da prati ekspanziju privrede grada na Begeju, a za njega se interesuju i inostrani kupci.

Dok se na većini malih vazduhoplovnih luka ušlo u, pre svega, agilne marketinške pokušaje, a od infrasrtukture je urađeno malo, „Ečka” ima sve: adekvatnu i opremeljenu zgradu, pistu, ima najviše aktivnosti u domenu generalne avijacije u zemlji, ne traži pare od države i što je najvažnije ima poslovnu strategiju koja bi joj u budućnosti omogućila samoodrživost.

Stručnjaci tvrde da je vazduhoplovno pristanište kod Zrenjanina najopremljenije od svih naših malih aerodroma, ali ga muči isti problem kao i sve ostale tog ranga. Ne može da pruža usluge graničnog prelaza u dovoljnoj meri. Pavle Marković, direktor Aerodroma „Ečka”, u razgovoru za „Politiku” ističe da zbog nedostatka tih usluga ne mogu da prate svoje okruženje. Oni su već uspeli da obezbede privremeni granični prelaz u trajanju od tri meseca godišnje, ali zahvaljujući privrednoj ekspanziji Zrenjanina, izgradnjom novih fabrika i dolaskom stranih investicija, situacija se na ovom aerodromu drastično menja i to na bolje. Iz dana u dan je sve više zahteva za sletanje stranih letelica i granične usluge bi bile neophodne tokom cele godine. Svojom inicijativom Ečani su uspeli već dva puta da obezbede privremeni granični prelaz na svom aerodromu. To je omogućilo da se testira interes i praksa je pokazala da je on izuzetan. Marković apeluje da državne institucije, pre svih MUP i Carina omouguće neprekidan rad svojim službama na aerodromu. On predočava da im se inostrane kompanije, kojih je ovde sve više i više i koje grade nove pogone, sve češće obraćaju sa zahtevima za sletanje, ali im se u sadašnjim uslovima moraju izvinjavati i objašnjavati da prvo moraju da sleću u Beograd radi pasoške i carinske kontrole. U međuvremenu pokušavaju da produže privremenu dozvolu za graninični prelaz. To poslovan svet teško razume.

– U našem slučaju, granični prelaz ne otvara samo granicu već i nova radna mesta na aerodromu za mehaničare, inženjere i ostalo zemaljsko osoblje neophodno za funkcionisanje povećanog obima vazdušnog saobraćaja. Da se ne govori o tome da dolazak biznismena značajno povećava šanse za nova radna mesta u ovom delu Banata ‒ zaključuje Marković, a za „Politiku” potvrđuje da se stranci interesuju za eventualnu kupovinu aerodroma kroz pismeno traženje informacija, ali da on za to nije nadležan.