Пољско „не” Европи и Америци

ПОЉСКА СЕ БАШ ЗАИНАТИЛА. Преговори Варшаве и Вашингтона о постављању дела америчког ракетног штита на пољској територији озбиљно су закочени. Разлог: влада премијера Доналда Туска оценила је да последња америчка понуда недовољно „покрива” ризике којима ће бити изложена Пољска уколико пристане да постане део ракетне одбране САД у Европи.

Варшава, наравно, није рекла дефинитивно „не” Американцима. Преговори могу да буду настављени уколико САД дају издашнију понуду.

Разговори двеју држава о постављању америчког антиракетног штита су од самог почетка кренули траљаво. Пољска је ушла у преговоре с проценом да је Американцима изузетно стало до ове одбране због чега је поставила озбиљне и скупе услове. Незванично се говоркало да Варшава тражи милијарде долара за модернизацију своје армије и приступ најмодернијој америчкој војној технологији.

Сједињене Државе су, с друге стране, навикнуте на послушност Пољске, ушле у ову „трговину” с намером да што мање плате.

Америчко-пољски преговори тренутно су прекинути, али се већ назиру могућа решења. Тврдо пољско одбијање примораће САД да размисле о новој, богатијој понуди Варшави или ће се определити за неког другог партнера. Незванично се говори да Американци већ имају контакте с једном од балтичких земаља која би ускочила уместо Пољске у ракетни штит.

Американцима се, у сваком случају, жури. Следеће недеље у Праг долази амерички државни секретар Кондолиза Рајс која ће, том приликом, потписати са Чешком споразум о постављању дела америчког ракетног штита на њеној територији. Остаје, међутим, питање шта урадити с Пољском где је предвиђено постављање ракета за пресретање и обарање непријатељских пројектила.

На потезу су и Пољаци и Американци. Најреалније је очекивати да ће обе стране посегнути за компромисом и да ће, на крају, Варшава, ипак постати део ракетног штита. Посебно због чињенице да председник Пољске Лех Качињски сматра да свакако треба прихватити америчку понуду.

Чак и тада ова прича неће бити завршена. Треба очекивати „одговор” Русије која се досад одлучно противила постављању овог ракетног система у близини својих граница. Једна од могућих противмера Москве било би преусмеравање руских ракета на циљеве у Пољској. А осећање да живите на руском нишану сигурно није пријатно.

НЕШТО РАНИЈЕ ПОЉСКА ЈЕ РЕКЛА „НЕ” И ЕВРОПИ. Пољски председник Лех Качињски најавио је да неће потписати Лисабонски споразум о реформи ЕУ, чиме је задао још један ударац ионако пољуљаној Унији. Овакав потез шеф пољске државе образложио је чињеницом да је после ирског референдума беспредметно размишљати о примени Лисабонског споразума.

Одлука Леха Качињског изазвала је турбуленције и у Варшави и у Бриселу. На домаћем терену шефу државе најгласније се успротивио премијер Доналд Туск.

„Убеђени смо да је ратификација Лисабонског споразума у интересу Пољске”, изјавио је Туск позивајући председника Качињског да преиспита своју одлуку.

У централи Европске уније у Бриселу оцењено је да се Качињски заправо придружио фронту противника реформи у коме се већ налазе Ирска, чешки председник Вацлав Клаус а делимично и Немачка после одлуке тамошњег шефа државе Хорста Келера да пре потписивања Лисабонског споразума сачека зелено светло Уставног суда.

Утисак је да је Качињски заправо највише брига направио француском председнику Николи Саркозију. Француски лидер, чија држава је управо преузела шестомесечно вођење ЕУ, добио је неочекивано додатни задатак да „гаси” и пољско незадовољство.

Француз је већ најавио посету Варшави и разговоре са пољским руководством о „враћању ове државе на европски курс”. Саркозију је у међувремену подршка за овај посао стигла из Берлина. Немачка канцеларка Ангела Меркел такође је најавила да ће „притиснути” Качињског да ипак стави потпис на Лисабонски споразум.

НЕЛСОН МАНДЕЛА МОЖЕ ДА ОДАХНЕ. Најпознатијег светског борца против апартхејда, дугогодишњег председника Јужноафричке Републике и добитника Нобелове награде за мир САД су скинуле са листе особа осумњичених за тероризам.

Вест на први поглед изазива неверицу, али је тачна. Амерички председник Џорџ Буш управо је потписао измену закона који је годинама третирао афричког нобеловца као терористу. Због тога је Мандели досад била потребна специјална дозвола министарства иностраних послова за посету Сједињеним Државама.

Вашингтон је осамдесетих година прошлог века Манделину партију, Афрички национални конгрес, прогласио за терористичку организацију. Ова одлука је касније укинута, али су Мандела и функционери партије остали на америчкој црној листи.

Само неколико детаља из биографије Нелсона Манделе указује колико заправо може да буде груба и слепа званична америчка политика. Мандела је, због борбе против расистичких власти Јужноафричке Републике, проживео у затвору чак 27 година. За првог црног председника ове државе на југу Африке изабран је 1994. а годину дана раније добио је и Нобелову награду. Све то није било довољно америчкој администрацији да досад укине сумње у терористичке намере овог афричког државника.

За неколико дана, 18. јула, Нелсон Мандела прославиће деведесети рођендан. Сумњамо да ће се на рођенданском слављу сетити овог закаснелог „поклона” из Америке.