Три градоначелнице

Недавно се у Сарајеву десио  „земљотрес”. Бењамина Карић (30), рођена Лондрц, која за дивно чудо уопште не припада „конститутивним народима”, што ће рећи, ни Бошњацима, ни Србима, ни Хрватима, него, долази из групе „осталих”, изабрана је за – градоначелницу Сарајева. Да ова права и савремена сарајевска бајка која је, немало, уздрмала духове у граду на Миљацки, заиста и буде чаробна, све се то догодило баш на њен тридесети рођендан.

Ова млада интелектуалка, рођена Сарајка, истодобно је дипломирала на Правном факултету и одсеку за историју Филозофског факултета сарајевског универзитета. Течно говори енглески и немачки језик. Чланица је социјалдемократске партије БиХ, чијом је потпредседницом постала 2019. године. Градоначелница Сарајева, Бењамина Карић, кажу, прави је „махер” за римско право. Ето, из тог разлога, не бих ни случајно желео бити у кожи градоначелнице Рима, иначе једне згодне бринете по имену Вирџинија Рађи. Да ми Бењамина Карић, која је на мој позив дошла у госте из Сарајева, и у вечном граду Риму којим управљам – држи предавање из римског права.

Чули сте, сигурно, за оно што говоре да „сви путеви воде у Рим”. И шведска филмска редитељка Ела Лемхаген је чула, па 2015. године направи филм „Сви путеви воде у Рим”. Верујте, нимало ме не би зачудило да Бењамина и Вирџинија, заједно дођу на римски аеродром Фијумичино да би дочекале авион из Париза и у њему највећу звезду међу европским женама градоначелницима, париску градоначелницу, Ани Хидалго (62). Градоначелницу, најлепшег града у Европи, а многи се слажу и у свету. Да ви само знате каква је лани била фрка и јагма, апропо, избора за градоначелника Париза.

Начелница седмог, богатог, дозлабога размаженог и надасве шик париског арондисмана, Рашида Дати (55), коју за саветницу изабра бивши француски председник Николас Саркози, а која у својој каријери би и министарка правде, употреби све своје знање и умеће да би се најзад домогла тог фамозног и рустикалног кабинета градоначелника Париза. Било је то скоро као у оном чувеном вестерну „Обрачун код Океј корала”. Упркос својој примерној борбености и упорности, у том одиста захтевном покушају освајања фотеље париског градоначелника Рашида Дати није успела. Би присиљена да положи „оружје” пред Ани Хидалго, а коју су Парижани заволели и чији рад очито цене захваљујући њеном радном ангажману у првом јој мандату.

Више је него занимљив животни и радни пут париске градоначелнице Ани Хидалго, која, великом вољом, и још више, челичном руком, (по)стиже да влада Паризом, ево, сад, и у новом, другом мандату. Полуге своје владавине она врло вешто покреће из свог чаробног кабинета у њеној „Мари де Пари”. Зграде, која се налази у четвртом париском арондисману. Реч је о патинастој, дугачкој и огромној старинској грађевини, одиста фасцинантне лепоте. Са њене фасаде пролазнике посматрају бројни кипови који баш као да су живи„дефилују” импозантном дужином ове зграде. На њеном врху је, баш као што и приличи, повелики, округли, старински сат, а који, биће из ината, још увек, и швајцарски педантно, откуцава време у граду на Сени.

Ко је, заправо, госпођа Ани Хидалго градоначелница Париза? За градоначелницу најлепшег и најромантичнијег града на свету, изабрана је 2016. године. Пре ње, градоначелник бејаше господин Бертранд Деланое. Након што јој истече мандат градоначелнице, а након општинских избора од 20. јула 2020. године на којима однесе победу, Ани Хидалго, сад, у новом другом мандату, и даље остаде у фотељи градоначелника да „заводи ред у Паризу”. Пре него што постаде градоначелница Париза, Ани Хидалго што је по својој политичкој оријентацији социјалиста, беше врло успешна инспекторица рада. Да би, потом, винувши се у политику, постала заменица тадашњег градоначелника, чије је име, Бертранд Деланое.

Ани Хидалго (право јој је име Ана Марија Хидалго Алеу), пореклом је Шпањолка. Рођена је 19. јуна 1959. године у Сан Фернанду. Њен однос према религији? Атеиста. Има двоструко држављанство. Француско и шпанско. Натурализована је Францускиња од 1973. године. Тада имаде само четрнаест година. Члан је француске партије социјалиста. Француска новинарска пера силно копка да ли ће се Ани Хидалго кандидовати на будућим француским председничким изборима што ће се одржати 2022. године. Бар, засад, она мудро демантује ту могућност. Видећемо да ли ће тако бити и кад за то дође време.

А млада госпођа Бењамина Карић, сарајевска градоначелница? Честитам јој на избору за градоначелницу Сарајева и желим њој и њеним полетним сарадницима да у пракси и у целости остваре све задатке које су себи дали. И да будно мотри да се некој њеној служби не омакне неки крупан „гаф” као што се ових дана догоди служби за комуникације градоначелнице Рима. Наиме, ова њена служба је у презентираном видеу направила „спектакуларну грешку” о којој не престају да брује италијански и француски медији. Шта се десило? Уместо да на видеу гледамо чувени римски Колосеум, видимо, заправо, арену у граду Ним на југу Француске.

Познато ми је да сарајевска градоначелница није надлежна за давање имена сарајевским улицама и трговима. Али…Сигуран сам да градоначелница Бењамина Карић савршено зна да је сарајевска поп-рок школа била далеко најјача у бившој Југославији. Међу нама више нису сарајевски песник, текстописац и локомотива сарајевске поп-школе Душко Трифуновић (о њему и тој школи можете видети моју репортажу „Има нека тајна веза” у „Политици”), Јадранка Стојаковић („Све смо могли ми”), Кемал Монтено („Сарајево љубави моја”), диск-џокеј, музички критичар и текстописац за мелодију „Индекса” „Негдје на крају у затишју” (траје, дванаест минута), недавно умрли Желимир Алтарац Чичак, почасни грађанин Сарајева. Око Радио-Сарајева, има немали број уличица и тргова којима би се могла дати њихова имена. Остала су још само „тројица величанствених” који су рођени у граду на Миљацки. Највећа могућа европска певачка звезда са тенором фантастичних распона Здравко Чолић (70 година, 30. маја), мој другар из детињства у сарајевској улици красних вила, Милоша Обилића, Горан Бреговић (71) који постаде велика светска музичка ведета, те поседник две канске „златне палме”, планетарно познати и цењени филмски режисер Емир Кустурица (66). А, „Индекси”? Као успомена на ову ненадмашну и легендарну сарајевску и југословенску поп-групу, одговарао би, рецимо, један велики и леп сарајевски трг у самом центру града који би се звао – Индекси.

Да се доведу у ред и отклоне горући проблеми који притишћу Сарајево, требаће сигурно уложити јако много рада и времена. Сарајево, ето, није имало ту срећу да кроз њега протиче велика река. Некад, у јесен и пролеће, посе обилних киша и након отапања снега, Миљацка би постајала права река која је чак спирала и поткопавала земљиште на својој левој обали, нарочито испред кућица недалеко од зграде јеврејске општине. Као дечак могао сам видети чак и делове корења јабланова који би се указали. У Миљацки су тад постојале и четири врсте риба, плисе, гаге, сапаче и кленови, које су босоноги дечаци невероватном спретношћу хватали испод њених слапова. Ето, сазнасмо да је сарајевска градоначелница већ првог свог радног дана, када је лаганим и елегантним кораком, попут газеле, ушла у свој кабинет, одмах дала налог да се прода аутомобил „пасат” који би намењен за обављање њене функције.

Нека вам је са срећом, Бењамина...

Дипломирани журналиста и професор социологије