Храст стар два века на Цветном тргу

Можда није „запамтио” При српски устанак из 1804. године и заседање Правитељствујушчег совјета – српске владе, али је усељавање првих министарства у Београд изгледа остало у његовом сећању. Према неким подацима, управо око 1811. године свој живот започело је најстарије стабло у централном делу престонице – храст на Цветном тргу. Од тада до данас нагледао се он свега и свачега, различитих војски, окупација, претрпео бомбардовања, дочекао ослобођења, гледао како му мењају окружење, али и како његов град расте.

Ових дана радници ЈКП „Зеленило Београд”, који деценијама брину о њему, уредно су му посекли гранчице и додали неопходне „витамине” како би овај времешни господин остао виталан као и до сада.

– Храст на Цветном тргу има изузетан значај као споменик природе и он представља хортикултурну баштину нашег главног града. Његова вредност је у томе што је најстарије заштићено стабло, стар око 210 година, а остатак је некадашње храстово-јасенове шуме која се простирала од Цветног трга до Мањежа. Стабло је импресивних димензија, висине око 20 метара, а обима дебла око четири метра – кажу у „Зеленилу”.

Због његовог значаја, град Београд је 2001. године храст ставио под заштиту и прогласио га спомеником природе ботаничког карактера.

– У оквиру установљеног режима заштите, а у складу са решењем о заштити, на стаблу се спроводе све биолошке мере заштите и неге које су неопходне за виталност неког заштићеног стабла. Поред редовног праћења стања стабла, ту су и мере уклањања сувих и преломљених грана, санација промена на деблу и дебљим примарним гранама, прихрана преко корена минералним ђубривом. Велике примарне гране су пре петнаест година повезане и стабилизоване металним сајлама да би се заштитиле од прелома, а функција сајли се редовно контролише – истичу у „Зеленилу”.

Упркос великој старости и чињеници да је прегрмео многе недаће, храст је доброг здравственог стања и за сада нису потребне додатне мере заштите. Поред стабла, одржава се и површина око њега, она је означена прописаном таблом за обележавање природног добра, као и одговарајућом двојезичном информативном таблом.

Крајем 2015. године, када је рађена обнова Цветног трга, која је обухватала и део Његошеве улице између Светозара Марковића и Краља Милана, око храста је уклоњена бетонска касета и посађена трава до Улице краља Милана. Испред стабла постављени су високи стубови које у доњем делу крошње заштићеног храста повезује метална конструкција.

Између самопослуге и саобраћајнице

У првој половини 19. века на овом делу Врачара на коме се налази стабло направљена је пијаца, а 1958. године и прва самопослуга на Балкану. Тако је стабло храста лужњака више од два века успело да опстане у том простору, између самопослуге и изузетно фреквентне саобраћајнице, и да својим импресивним димензијама улепшава овај део урбаног језгра старог Београда.