Да ли ће патенти вакцина постати јавно добро

„Ово је глобална здравствена криза, а ванредне околности пандемије захтевају ванредне мере”, рекла је америчка трговинска представница Катерин Тај поводом предлога Јужне Африке и Индије Светској трговинској организацији да се привремено укину права интелектуалне својине за вакцине. Америчка администрација се слаже да треба повући овај потез зарад окончања пандемије, али не и Немачка, која сматра да то није решење за праведнију и бржу расподелу цепива широм света.

Девет од десет људи у већини сиромашних земаља може бити ускраћено за вакцину, па ће овим темпом масовна имунизација била постигнута тек 2024. године. Ипак, светски лидери не говоре истим језиком. Европска унија је спремна да разговара о предлогу, а подршку дају поједине чланице, попут Италије, и француски председник Емануел Макрон, који каже да вакцине морају постати глобално јавно добро, иако и он сматра да овај потез неће решити проблем приступа вакцинама. Он наводи да произвођачи у областима попут Африке нису опремљени за производњу, због чега приоритет треба да буду донације вакцина.

Берлин мисли да је заштита интелектуалног власништва извор иновација и да тако мора да остане, јер то не омета производњу, која би, у супротном, била нарушена. Влада Ангеле Меркел сматра да су ограничавајући фактори у производњи капацитети и високи стандарди квалитета, а не патенти. Немачка се огласила након што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен потврдила да је блок спреман да разговара, иако је прошлог месеца „Њујорк тајмсу” рекла да није присталица одрицања од патената.

Индија и Јужна Африка су још у октобру прошле године изашле с овим предлогом, којем се, иако стиче широку подршку (и у Кремљу), и даље не назире епилог. Притом је потребно време да се постигне потребан глобални пристанак за одрицање од заштите према правилима СЗО. У међувремену, пандемија букти широм света, првенствено у Индији.

Овим поводом огласила се и Међународна федерација фармацеутских произвођача и удружења, тврдећи да је одрицање једноставан и погрешан одговор у односу на сложен проблем, јер то неће повећати производњу, нити ће се наћи неопходна практична решења. Штавише, фармацеутски произвођачи кажу да би укидање заштите могло наштетити будућим иновацијама. Да овај потез неће гарантовати испоруке земљама у развоју слаже се и шпанска влада, па премијер Педро Санчез планира да изађе с предлогом у вези с овим проблемом.

У радном документу шпанске владе „Вакцине за све” стоји предлог да се уклоне трговинске баријере и логистичке препреке како би се умањио глобални мањак у производњи. Предвиђена је и платформа за надгледање светских локација за производњу и усклађивање неупослених производних капацитета с потражњом. У документу, како преноси Ројтерс, стоји да би авио-компаније требало да сарађују с међународним организацијама како би преузеле већу улогу у дистрибуцији лекова.

Од избијања пандемије прошло је више од годину дана, а „Новавакс инк” јуче је јавио да је потписао споразум са савезом за вакцине ГАВИ о производњи и дистрибуцији 350 милиона доза свог кандидата за вакцину, који тек треба да буде одобрен, земљама које су део програма „Ковакс”.

Лекови за „продужени ковид”

ЕУ би до октобра требало да развије и одобри три, а до краја године пет лекова који ће третирати последице „продуженог ковида”, које трају и месецима након инфекције. За сада је против вируса ауторизован само „ремдесивир”. У унији кажу да вакцине нису једини одговор на пандемију, јер се мора помоћи онима који након прележане болести пате од поремећаја сна, пада концентрације, умора.