Ни европским банкарима није свеједно

Интегрални доручак у свету постаје све мање мода, а све више правило, а "Радун груп" из Бачке Паланке, следеће године, креће у изградњу фабрике за производњу и паковање хране од житарица, за домаће тржиште и извоз, широке лепезе производа од којих већину нико у Србији не прави. Инвестицију вредну око десет милиона евра која ће запослити око стотину људи.
Ово је гостујући јуче у Политикином пословном клубу најавио Слободан Радун, генерални директор једне од најуспешнијих породичних компанија у Србији, која од средине прошле деценије усред Србије остварује амерички сан о успеху, коју су на радаре потрошача избацили "нектар" сокови и чију озбиљност је прошле недеље потврдила и ЕБРД – кредитом за даљи развој "Нектара", пре свега за освајање румунског тржишта.

Зашто зајам ЕБРД значи више од новчане подршке, a привредници више не моле банкаре, него им они сами нуде кредите? Како то да су српски сокови тражени у Америци, Хонгконгу, Швајцарској и Ирској, а да се "преговори о уласку на хрватско и словеначко тржиште завршавају само на кафи и љубазном осмеху"? Како држава, не само курсом, може да повећа девизни прилив и помогне и произвођачима и извозницима, рецимо поделом бесплатних садница обичне домаће јабуке коју доскоро код нас нико није хтео ни да погледа? Зашто је од количине новца важније чији је новац и ко купује фирме и земљу по Србији?

О овим и другим актуелним привредним темама, али и о томе како су га Американци наговорили да производи јабуково сирће, како га је "Тетрапак" гурнуо у производњу сокова, како су му деца објаснила да "није свеједно" и зашто не купује авионе и камионе, него профит улаже у производњу, Слободан Радун говори у интервјуу "Политици", који ћемо објавити у недељном броју.