Ni evropskim bankarima nije svejedno

Integralni doručak u svetu postaje sve manje moda, a sve više pravilo, a "Radun grup" iz Bačke Palanke, sledeće godine, kreće u izgradnju fabrike za proizvodnju i pakovanje hrane od žitarica, za domaće tržište i izvoz, široke lepeze proizvoda od kojih većinu niko u Srbiji ne pravi. Investiciju vrednu oko deset miliona evra koja će zaposliti oko stotinu ljudi.
Ovo je gostujući juče u Politikinom poslovnom klubu najavio Slobodan Radun, generalni direktor jedne od najuspešnijih porodičnih kompanija u Srbiji, koja od sredine prošle decenije usred Srbije ostvaruje američki san o uspehu, koju su na radare potrošača izbacili "nektar" sokovi i čiju ozbiljnost je prošle nedelje potvrdila i EBRD – kreditom za dalji razvoj "Nektara", pre svega za osvajanje rumunskog tržišta.

Zašto zajam EBRD znači više od novčane podrške, a privrednici više ne mole bankare, nego im oni sami nude kredite? Kako to da su srpski sokovi traženi u Americi, Hongkongu, Švajcarskoj i Irskoj, a da se "pregovori o ulasku na hrvatsko i slovenačko tržište završavaju samo na kafi i ljubaznom osmehu"? Kako država, ne samo kursom, može da poveća devizni priliv i pomogne i proizvođačima i izvoznicima, recimo podelom besplatnih sadnica obične domaće jabuke koju doskoro kod nas niko nije hteo ni da pogleda? Zašto je od količine novca važnije čiji je novac i ko kupuje firme i zemlju po Srbiji?

O ovim i drugim aktuelnim privrednim temama, ali i o tome kako su ga Amerikanci nagovorili da proizvodi jabukovo sirće, kako ga je "Tetrapak" gurnuo u proizvodnju sokova, kako su mu deca objasnila da "nije svejedno" i zašto ne kupuje avione i kamione, nego profit ulaže u proizvodnju, Slobodan Radun govori u intervjuu "Politici", koji ćemo objaviti u nedeljnom broju.