Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: ВИКТОР ЛАЗИЋ

Спасао милионе књига и – успомена

Награду „Доброчинитељ” лане је добио за бројне хумане подвиге, али и зато јер је сачувао 70 целих и више од 400 делова заоставштина породица Тартаља, Гарашанин, Бешевић, Леко и Жигон, као и многих познатих личности
Виктор Лазић (Фотографије П. Милосављевић и из архиве В. Лазића)

Породици Лазић књиге су светиња. Напросто су им у генима. Још почетком 18. века свештеник Михаило Лазић их је сакупљао, а 1882. Александар Лазић отвара библиотеку „за коришћење јавности”. Његов син Лука отишао је корак даље у љубави и поштовању према писаној речи: ушио је књиге у гуњ и тако их пренео преко гудура Албаније. За време Другог светског рата по цену глади одбијао је да прода национално благо, а кад су ратни бубњеви утихнули, књиге и друга вредна документа закопао је у винограду како их нова власт не би отела.

На тим темељима, њихов потомак Виктор Лазић 2009. отвара библиотеку, а три године доцније оснива „Адлигат”, Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу.

Виктор са признањем ,,Доброчинитељ”

„Адлигат” више од музеја

Наш саговорник је адвокат, књижевник, библиофил, филателиста, светски путник, нумизматичар. Вредан и агилан готово до савршенства. Захваљујући њему, његовим сарадницима и члановима, „Адлигат” је сада далеко више од једног удружења, музеја или збирке легата. Све њих уједињује љубав према књизи и култури.

– Управо тако – потврђује у разговору за „Магазин”.
– Поставили смо нове темеље српске културе који ће се, удруженим задужбинарством, бринути о породичним и значајним појединачним заоставштинама, али и промовисати мултикултуралност, разноврсност и толеранцију, с богатом светском збирком књига и предмета.

Почео је скромно, али је брзо стекао поверење код дародавалаца. Многе познате личности или њихова родбина, пријатељи бескрајно су у њега имали поверење кад су му поклањали уникатне књиге, делове намештаја, личне, изузетно драге предмете. Једноставно, знали су да то иде у праве руке, код човека који је целог себе подарио племенитом раду. Ишла је вест о честитости од уста до уста, сви су бираним речима говорили о удружењу, телефон је непрестано звонио, а Виктор је с укућанима и пријатељима прихватао вредне дарове. Данас у фондовима удружења има око два милиона предмета и више од милион књига из 90 земаља, од чега више десетина хиљада раритета из Србије и света.

– Велики део изузетно драгоценог материјала лично сам набавио, директно спасавајући од уништења – присећа се свакојаких подухвата. – Појединци су ми потпуно веровали, дозволивши да преузмем и бринем о њиховим највећим драгоценостима који имају национални, а неретко и светски значај. Догађало се да важне српске рукописе и предмете спасавам из удаљених земаља (Руски далеки исток, Америка) и да их, уз велику муку, вратим у земљу.

Виктор у друштву Матије Бећковића

Бесане ноћи и дани пуни самопрегорног рада лагано су почели да дају резултате. Протеклих десетак година Виктор је са својим тимом спасио од уништења око милион књига, а подужи је списак архива и библиотека важних личности које би, да се он није појавио и благовремено реаговао, сасвим сигурно биле уништене и расформиране.

Књиге је добијао, али и давао: најмање 800.000 је поклоњено библиотекама, затворима, болницама, школама, ковид болницама, ђацима, професорима. Бруцоши београдског Филолошког факултета нису скривали радост кад им је уручено 10.000 књига.

Честитост је заштитни знак удружења. Сви који су Виктору поверили грађу на трајно чување знали су да је баш ту сигурно уточиште и да ће о њој не само предано бринути већ ће је видети посетиоци Музеја књиге и путовања и упорни истраживачи. Лазић је сачувао 70 целих заоставштина (библиотека и архива) и више од 400 делова заоставштина, важних библиотека-целина.

– Ако ћемо поштено, ниједан од ових легата не би био формиран у другим институцијама. Успео сам да отргнем од пропадања бројну архивску грађу и предмете од прворазредног значаја за културу и историју српског народа –  уверен је наш саговорник.

Кутак сваком легату

Драгоцени предмети чамили су у ормарима, фиокама, на таванима, у подрумима. Преко пријатеља дознавао је за њих, корак по корак долазећи до тог непроцењивог историјског блага. Сад је на све то поносан, посебно на легате и збирке породица Тартаља, Гарашанин, Бешевић, Леко и Жигон, али и значајних личности попут глумаца Павла Вуисића и Ружице Сокић, градоначелника Београда Бранка Пешића, архитекте Бранка Пешића, академика Миодрага Павловића, књижевника Милована Данојлића, затим Дарка Танасковића, Пере Зупца, Љубивоја Ршумовића, Николе Кусовца, Јоце Вујића, Милана Вукаса и многих других.

Овде је и део архиве Уроша Предића. Међу 1.700 докумената су и дописнице Лазе Костића, Стеве Тодоровића, Стевана Мокрањца, Паје Јовановића.

А, тек грађа која је први пут изнета пред суд историје и очи јавности. Било је и докумената за које је ваљало издвојити прилично новца. Није било лако, али се и у томе успело. Зато се сада овде могу видети: оригинално писмо Хајдук Вељка Петровића, рукопис петогодишњег Михаила Обреновића, писма Николе Тесле у вези с болесним Пупином, писма краља Милана сину Александру, намештај Обреновића, српско средњовековно прстење из Призрена (ово је поклоњено – намештај породице Леко), прстен породица Јоце Вујића, повеље Наполеона и Луја 14. То и много тога другог допринели су да удружење и породица Лазић (ту су Викторов отац Бранислав и мајка Горица) постану један од стубова српске културе. Путујући по свету, у земљу је донео више од 200.000 књига и бројна документа са свих меридијана.

Књига о Паризу из личне библиотеке Михаила Обреновића

Кад већ помињемо ретке, необичне књиге, наш домаћин подсећа на неке од њих: Андрићева „На Дрини ћуприја” на кинеском језику, први уџбеник за вожњу на Балкану из 1898. (за локомобил), биографија Јосипа Броза Тита на тајландском, преведена на захтев тамошњег краља коју је он делио, јер никад није била у продаји, лични примерак бележака Николе Пашића из Народне скупштине 1903. године, прво издање „Аутобиографије” Бранислава Нушића с његовим аутограмом, које су му пријатељи тајно штампали и поклонили за рођендан. У музеју се чува око 50.000 књига с потписима и сваким даном их је све више.

– Још један раритет је код нас – поносно ће наш саговорник. – Реч је о уџбеницима штампаним за Србе у Бизерти, у Тунису, 1918. године, по пристизању наших ратника у ову земљу с Крфа. Много младих војника није похађало школу, борећи се и крварећи за отаџбину. За њихово описмењавање и учење штампане су књиге у малим тиражима. Колико су оне значајне, сведочи и потез Британске библиотеке да дигитализује око 50.000 страница тих књига, сматрајући их вредним за светску историју.

Толико је овде експоната и књига да причи нема краја. Драгоцена дела и даље пристижу из Аргентине, Бразила, Енглеске, Немачке, Владивостока, Москве, Танзаније, Љубљане, а пре свега из Србије.

Викторов рад крунисан је и наградама. Најновија је „Доброчинитељ”, за хумане подвиге који су обележили 2020. годину. Пре тога понео је титулу заслужног грађанина Вождовца, као чувар културне традиције. Ту су и „Посебан Ђурин шешир”, награда фондације „Родољуб Нићифоровић”, „Темишварска повеља” и прегршт других.

Музеј књиге и путовања, с уникатима, и „Адлигат” свакодневно расту, прихватајући у своје одаје нове дарове и нове чланове.

Однедавно и директор ПТТ музеја

Од кад зна за себе Виктор је волео филателију. Сакупио је најразноврснију збирку филателије на Балкану, с великим бројем старих и ретких марака. Велики светски музеји позајмљивали су маркице из његове збирке, укључујући и Војни музеј у Паризу за изложбу поводом 100-годишњице завршетка Првог светског рата, коју је отворио председник Макрон. Његова збирка има више од милион маркица, с око 2.000 раритета. Недавно је постао директор ПТТ музеја у Београду, чиме је његова љубав према филателији крунисана на најлепши могући начин.Антрфиле

Виктор са Халидом, ћерком Мухамеда Хата, творца модерне Индонезије

Путописац с идејом

С путовања по свету Виктор је доносио разне предмете, књиге и културна добра познатих, али и мање знаних предела и народа, с идејом да у Београду оформи богату музејску ризницу, као пример различитих култура планете. Многи предмети су сада реткост и у земљама из којих су пристигли. Тако посетиоци могу да виде књигу од свиле, али и на пиринчу која, у случају глади, може и да се поједе, књигу-лепезу из Шри Ланке, па књигу с Тајланда од слоновог измета. У музеју су чак и књиге на штапићима од бамбуса, као и оне с корицама од људских костију!

САЛОН НОБЕЛОВКИ

У музеју постоји и Салон нобеловки који је, марта прошле године, отворен у организацији поверенице за равноправност Бранкице Јанковић. Ових дана из Америке стигле су потписане књиге четири добитнице Нобелове награде за књижевност: Перл Бак, Надине Гордимер, Алис Монро и Дорис Лесинг. Велика заслуга за пристизање уникатних књига припада дипломати и члану „Адлигата” Милану Варадиновићу.

Осим њих, чувају се и оригинална писма Милоша Црњанског која је, из Лондона, упутио славном дечјем песнику Гвиди Тартаљи, као и оригинални рукописи Милована Ђ. Глишића, једног од најзначајнијих српских приповедача.

О ЗАВАДИ ЗМАЈА И ЛАЗЕ КОСТИЋА

– У нашим витринама је и „Књига о Змају” с потписом Лазе Костића. Због те књиге они дуго нису говорили, јер је Костић сматрао, и то јавно говорио, да многе Змајеве песме нису довољно квалитетне. То је изазвало буру опречних мишљења и књижевни скандал. Књига је ретка, баш као и Лазин потпис – подсећа Лазић.

Колекција од 400 примерака Библије, међу којима је и она на српском, такође се чува у музеју. Ова Библија почела је да се штампа у Бечу, а посао са штампањем завршен је 1804. године у Будимпешти.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pomalo se pitam
Pomalo se pitam: da li je zaslužniji onaj ko je više uradio, ili onaj koji ima veću priču o tome šta je sve uradio?
Bojan Krajinovic
Svaka čast gospodinu Laziću. Površno znam za muke koje Gdin ima na održavanju i skupljanju knjiga, jer i sam skupljam knjige. Živim na Tajlandu i moram vam reći da je počivši kralj Bumipol kao uzora imao gdina Broza (čak je njegov mačak imao ime Kun Tito). Imam jednu od tih knjiga, sticajem okolnosti. Svako dobro

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.