ВС предњачи у региону у чувању антифашистичке традиције

Оружане снаге Србије, Црне Горе и Северне Македоније од свих земаља бивше Југославије највише чувају сећање на Народно-ослободилачку борбу (НОБ) и антифашистичке традиције док је то најмање изражено у Хрватској, показало је истраживање емисије „Дозволите”.

Како је објављено у војној емисији „Дозволите” Радио-телевизије Србије, као критеријуми који симболички и фактички говоре о односу према антифашистичкој борби су посматрани називи касарни, војни празници али и начин обележавања манифестација.

Војска Србије има чак 11 касарни и војних објеката који носе имена палих народних хероја и то у Сремској Митровици, Новом Саду, Зрењанину, Панчеву, Крагујевцу, Пожеги, Новом Пазару, Нишу, Прокупљу и Батајници, а сећање се чува и на учеснике Априлског рата против фашиста.

Редовно се прославља Дан победе и Дан ослобођења војним парадама, а често се тим поводом организује и почасна артиљеријска паљба са Калемегдана.

На паради кадети Војне академије марширају са заставама српских бригада Народноослободилачке Војске Југославије. Српски војници учествују на манифестацијама полагања венаца у свим градовима где постоје војни гарнизони, најчешће поводом Дана ослобођења места од фашизма и других важних датума.

Иако је држава још 2005. године изједначила комунистички и ројалистички покрет отпора, Војска Србије готово не чува сећање на Југословенску војску у отаџбини, наводи се.
Припадници ВС, међутим, учествују у обележавању Мисије „Халијард”, у којој су четници спасили око 500 савезничких пилота у Другом светском рату, а као Дан оклопних јединица обележава се 30. октобар - дан када су 1941. године партизани и четници, уз помоћ два заробљена тенка, последњи пут заједнички ратовали против Немаца у нападу на Краљево.

„Црна Гора се може похвалити антифашистичком традицијом, која се негује и не крије. Министарство одбране из Подгорице објаснило је да учешћем на манифестацијама, називима касарни и едукацијом чува антифашистичку традицију. Изводи се и почасна артиљеријска паљба. Дан антифашистичког устанка 13. јул Црна Гора слави и као Дан државности, а по овом датуму носи име касарна у Никшићу. Касарне које носе имена по народним херојима су у Пљевљима, Даниловграду и у Бару”, наводи се.

У касарни у Подгорице постоји Спомен соба Пете пролетерске црногорске народноослободилачке бригаде коју је предводио чувени партизански командант Саво Ковачевић.

Војска Северне Македоније такође чува сећање на антифашистичку традицију полагањем венаца на Дан победе и Дан устанка а има и седам касарни и Војну академију које носе имена народних хероја НОБ. Армија Северне Македоније на свом сајту има публикацију „Војни генерали из Македоније 1943-2017” где су наведени и југословенски генерали из те бивше југословенске републике.

Министарство одбране Словеније је навело да војска те земље учествује у обележавању 9. маја - Дана победе над фашизмом а на званичном сајту словеначке војске се наводи да од укупно 19 касарни - две носе имена народних хероја - „Франц Розман Стане” у Цељу и „Јанко Премрл Војко” у Випави.

Оружане снаге БиХ учествују на главним манифестацијама полагања венаца и обележавања важних датума као што су Дан победе и битке на Козари и Сутјесци, Игмански марш и сличним догађајима. На територији Републике Српске три касарне у Дервенти, Приједору и у Бањалуци носе имена народних хероја а касарна у Билећи „Билећки борци” чува сећање на партизане из тог краја.

Емисија „Дозволите” није добила никакав одговор из Хрватске али је претрагом званичне интернет странице пронашла да оружане снаге те земље учествују у полагању венаца на Гробницу народних хероја на загребачком Мирогоју као и на обележавању дана сећања на жртве усташког логора Јасеновац.

„Нигде нисмо нашли да нека касарна носи име, или да постоји војни празник који има везе са антифашистичком борбу. Иначе, из Хрватске потиче 291 народни херој Југославије из Другог светског рата. Касарне носе имена по географским топонимима, погинулим припадницима хрватске војске из рата 1991-1995 и личностима из националне историје”, наводи се.

Од свих партизанских бораца, једино је Фрањо Туђман „заслужио” да Војна академија у Загребу понесе његово име, преноси Бета.