Шкрипа врелих гума на Ушћу

Сунце је јуче жарило асфалт али и вреле гуме аутомобила који су вођени рукама домаћих и страних најбољих возача цео дан кружили пистом на Ушћу у оквиру ауто-трка Србије и централноевропске зоне. Звук мотора четвороточкашапарао је ваздух, нарушавајући уобичајени мир поред река, посетиоци су тражили што боље место на Бранковом мосту како би прегледно видели стазу, а они храбрији прибили су се тик уз њу, поред заштитне ограде дужстазе на Ушћу.

Игноришући врућину, љубитељи аутомобилизма разгледали су разноврснаспортскавозила излепљена налепницама спонзора, али и тркачке екипе, које су око 15 часова одмаралеу хладу испод церада и шатора. Мирис бензина ширио се на све стране најављујући почетак главног такмичења за централноевропску зону. Шампионат Србије у кружним тркама био је већ окончан и гости из околних земаља спремно су чекали да окушају снаге са домаћим шампионима.

Како је објаснио Живојин Гарић, који је стајао код судијског места испод Бранковог моста, правили су паузу докнеочисте стазу од уља које се излило из једног од аутомобила. Жељно ишчекујући нови „окршај” четвороточкаша посетиоци су водом и соковима гасили жеђ.

Стигавши из Подгорице још увек је обуздавао адреналин и Филип Николић (20), возач „алфа ромеа 147”. Аутомобилизмом се бави од 16. године, није га страх да се такмичи и дода гас „до даске”, а када буде, каже, престаће. Уз њега је био и његов рођак Милош Асановић (28), који се бави истим спортом, а љубав према аутомобилизму наследили су од ујака и оца, чувеног тркача са ових простора Горана Асановића. Он их је и јуче бодрио, каже, разуме их јер и сам је годинама први грабио ка циљу на многим домаћим и страним стазама.

Члан њиховог тима Ђорђе Бајић био је згрожен условима под којима ови момци возе.

– Стаза на Ушћу је права кланица, толико је необезбеђена да безмало сваке године неки од возача погине, а у суботу се несрећа замало поновила. Због тога нам не долазе такмичари из окружења и као Београђанин истичем да је срамота за мој град што не издвоји 150.000 евра и не направи стазу достојну велеграда – нагласио је Бајић, а Асановић климајући главом потврђивао.

Њихово мишљење делио је и наш најтрофејнији возач свих времена, Ужичанин Милун Веснић.

– Две деценије сам учествовао на тркама по свету. Свака метропола има аеродром, хиподром и аутодром. Београд га нема и неће ући у ред метропола док не уреди и обезбеди стазу на Ушћу – објаснио је Веснић.

Са женом и снајком дошао је на Ушће да бодри сина Милована (32), који ниже успехе и прети да надмаши оца. Стари шампион напомиње да није осећао страх кад се такмичио, али да се сада много плаши док му је син у трци.

Расположен, ведрог духа Милован Веснић јуче је једва чекао да уђе у своју „опел вектру”. Трему пред трку никад нема осим, како у шаликаже, када је супруга поред њега, јер му „прети батинама” ако не победи. Док је на ауто-писти ништа га не може зауставити, али му другари у шали говоре да ван такмичења вози споро као какав дека.

Како се око 15.30 часова приближавала нова трка, атмосфера је постајала запаљивија, па је пред самим стартом дошло и до кошкања чланова такмичарских тимова. За то није марила мама Јелена Ђукић која је около шетала синове Милоша (9) и Марка (7), заљубљенике у трке формуле један. Када већ не може да их води у Монцу, остварила им је сан и довела их на Ушће да гледају трке, а ако се једнога дана определе за овај спорт, како каже, неће се обрадовати али ни спутавати их у остварењужеља. Чинило се да се љубав према аутомобилизму шири као заразаа да је пренесе на супругу успео је, како је поносно нагласио, и Озрен Узур, који више од свега воли „звук мотора и шкрипу гума”.