Кројач Лука положио вожњу у 75. години

Ариље – Положио сам возачки испит у 75. години, желећи да докажем како то и у поодмаклим годинама може да се уради, само ако здравље служи. И нисам се покајао. Лакше је возити него пешачити. Чудили ми се људи кад сам обучавао вожњу, а пошто сам возач постао сви ми сада честитају. Овако, поносно и уз осмех, говори за "Политику" Лука Станојевић из Горње Краварице између Ариља и Гуче, најстарији међу новим возачима у Србији. Кројач у пензији, деценијама мајстор да сашије одело, капут, гуњ, чакшире, шајкачу ("пола Драгачева сам некада облачио"), а од пре неколико месеци и власник возачке дозволе "Б" категорије.

Цела Краварица, и Доња и Горња, познаје увек насмејаног шнајдера Луку, па путнику намернику свако радо показује где је, на оближњем брду, његова кућа. Крај леп и родан, све се савило под руменим плодовима јабука, њиве пуне кромпира, народ радан, али су путеви толико пропали – да се давно постављени асфалт, на срамоту лучанске општине, сасвим у рупе претворио. Узбрдо до Лукине куће макадам, камење вода спрала, једва се долази. Није лако ни искусним возачима, а камоли њему, седамдесетпетогодишњаку, који је тек положио.

Но, не жали се Лука. Он и супруга му Винка гостопримљиви, насмејани, витални. Упркос годинама, вредно раде, 13 хектара имања обрађују, гаје јабуке, шљиве, малине, кромпир, жито. Троје деце имају, две ћерке и сина, и све троје су им за понос, угледни лекари специјалисти: Миле и Драгана раде у Ужицу, Снежана у Аранђеловцу.

Запао му џип за око

Пред кућом, крај салаша, паркиран црвени "стојадин", у дворишту трактор. Кућа домаћинска, с домаћином коме године уопште нису терет.– Раније сам, помало, околним путевима, возио трактор и нисам размишљао да полажем за ауто – почиње причу Лука, обрадован што ће, ето, новине о њему да пишу. – Али, зимус, на Божић, дође из Ужица син Миле у свом џипу "ландроверу", тек га купио. Запао мени тај џип за око: за наше сеоске терене то возило је идеално. Рекох то сину, а он мени: положи вожњу и поклањам ти га.– Слушала ја то, па питам Луку: да ниси мало поранио за возачки – надовезује се на мужевљеву причу Винка.

И, тако од шале постаде збиља. Оде Лука пролетос у полицијску станицу у Гучи да пита – има ли право у седамдесет петој да полаже вожњу. Тамо су му рекли: и да имаш 100 година, ако ти дају лекарско уверење, можеш!– Будући да ме здравље одлично служи и да сам вид очувао, мада сам често под петролејком кројио и шио, упутим се у Ужице по лекарско уверење. У дому здравља ме детаљно прегледају, утврде да сам здрав и дају уверење. Онда се пријавим у ауто-школу у Ужицу, где сам, станујући код деце, за месец-два завршио обуку.

Полагање није било претежак изазов за Луку. Будући да је увек волео да чита, градиво је добро спремио и "из цуга" положио. Градску вожњу полагао је три пута ("у прва два покушаја ауто ми се гасио на раскрсници, а у трећем је било одлично"), али је ипак успео. Каже, честитали су му полицајац и инструктор који су били у комисији, па га у шали првоборцем назвали. Издата му је возачка дозвола са роком важења до 2010.

"Стојадин" од 30 година

Кад је Лука узео дозволу, син Миле је, како је и обећао, одмах оцу понудио џип. Али, Лука није хтео. Лекару је добар ауто потребнији, ко ће по овим путевима ломити таква кола, објаснио је сину. Убрзо је у домаћинство Станојевића у Горњој Краварици из Крагујевца стигла црвена "застава 101". Послао ју је Лукин брат Мишо који тамо живи. Прилично стар ауто, догодине ће намирити 30 лета, али очуван, возачу не ствара главобоље.

И возикају се, тако, ових дана Лука и његова Винка по околини. Сврате и до Ужица, Ариља, Лучана. Поуздан је и савестан стари возач, нема проблема са његовом вожњом. Уосталом, подаци саобраћајне полиције у ужичком крају јасно потврђују да су старији возачи ретко виновници нежељених догађаја у саобраћају, углавном су непажљиви они млађи.

А о Лукиној преданости и одговорном приступу вожњи сведочи и оно што нам је рекао Јово Тодорић, инструктор у ауто-школи "Валволин", који је најстаријег кандидата обучавао:– Лука је сигуран и добар возач, максимално одговоран. Озбиљније је вожњу учио него млађи. Виталан је за своје године, био сам код њега недавно и гледао како џак концентрата, тежак 50 кила, сам убацује у свог "кеца". Једноставно, године се не осећају у Лукиној вожњи – казао нам је Тодорић.