Преображај „Марине Дорћол” следеће године

Петнаест објеката од којих је један у облику упитника биће саграђено на 4,3 хектара некадашње „Марине Дорћол”. На тој локацији, коју је пре две године од града купила компанија „Себре Марина Дорћол” за 3,86 милијарди динара, огранак чешке „Себре” групације, осим 650 станова биће два вртића и око 30 локала различитих садржаја. То су, засад, подаци у личној карти будућег стамбено-пословног комплекса на Дорћолу чија изградња почиње у другој половини 2022. и трајаће до шест година, потврдио је јуче у писаним одговорима Ненад Савић из „Себре Марине Дорћол”.

У тој компанији још не откривају о којој површини комплекса је реч, али наводе да ће овај пројекат, један од три који „Себре” развија у Београду, уложити око 300.000.000 евра.

Идеје за трансформацију атрактивне локације чији ће први комшија бити Музеј Николе Тесле нашле су упориште у нацрту плана детаљне регулације линијског парка који је на јавном увиду и чије усвајање се очекује крајем јула. План је основ за изградњу мешовитог градског центра на месту дорћолске марине и није једини стамбено-пословни комплекс предвиђен на траси будућег линијског парка, зеленог коридора између Бетон хале и Панчевачког моста. Увидом у нацрт тог документа, 650 станова у „Марини Дорћол” практично су готово трећина од укупно 1.862 стана која су стручњаци Урбанистичког завода Београда предвидели у обухвату плана од 66 хектара.

– На месту „Марине Дорћол” дозволили смо изградњу стамбено-пословног комплекса од укупно 97.590 квадратних метара са зеленим и рекреативним површинама. Однос становања и пословања је 80 према 20 одсто, а максимална висина објеката може да буде 44 метра у појединим зонама те целине – истичу у Урбанистичком заводу Београда.

– Пројекат се развија у складу са Планом детаљне регулације и још је у фази идејног пројекта. Прецизни параметри, укључујући квадратуру, биће познати у наредном периоду. Више од 40 одсто површина биће зелено (паркови, баште и амбијенти, дрвореди, стазе за пешаке и бициклисте). Акваторијум и партер су такође намењени за јавно коришћење. У партеру ће бити смештена два вртића и око 30 локала. Паркирање је решено гаражирањем возила – наводи Савић.

Да би своје идеје спровела у дело, „Себре Марина Дорћол” мораће да консултује градски Завод за заштиту споменика културе. Јер, поред „Марине Дорћол” налази се споменик културе Термоелектрана „Снага и светлост” у коју ће после реконструкције бити пресељен Музеј Николе Тесле из Крунске улице.

Термоелектрана је грађена од 1930. до 1932. године, препознатљива је по порталном крану са рукавцем који чини велику мостну, решеткасту конструкцију и важи за драгуљ индустријске архитектуре иако је оронула. Власник „Марине Дорћол” обавезан је да реконструише кран старе централе и пумпну станицу и да уреди привезиште за чамце које ће потом предати граду на одржавање. Дирекција за грађевинско земљиште треба да обезбеди приступ комплексу преко две јавне саобраћајнице које су планиране за западну страну комплекса.

Будући дорћолски комплекс потписују чешко-српски двојац архитеката Станислав Фијала и Јелена Кузмановић из партнерског бироа „Кузмановић + Фијала”.

Израелци одустали, Чеси граде

Претходни власник парцела на десној обали Дунава била је израелска компанија „Енгел Марина Дорћол”, која је 2006. године закупила земљиште и помпезно најавила да ће градити луксузни комплекс са модерном марином, стамбене куле, хотел, пословну зграду... Годину раније усвојен је План детаљне регулације за тај простор (још је важећи) који је предвиђао градњу 76.000 квадрата са становима, комерцијалним и спортским садржајима, зеленим површинама, дрворедом...

„Енгел Марина Дорћол” ангажовала је Рамија Вимера, израелског архитекту, да пројектује комплекс, али изградњу због бројних проблема никада није започела. Пре пет година, 2016. „Енгел Марина Дорћол” споразумно је раскинула уговор о закупу и тиме практично вратила хектаре граду. Дирекција је потом земљиште огласила три године касније, 14. августа 2019, и после месец дана га продала компанији „МД инвестментс 2000”, односно „Себре Марини Дорћол”.

Она је са око 200.000 евра финансирала израду идејних решења за линијски парк у дужини од 4,6 километара која су израдили млади српски архитекти.