Цртеж је као танго – плес око нечег недоступног

Ваљево – У Модерној галерији у Ваљеву отворена је изложба цртежа Љубодрага Јанковића Јалета. Поставку чини 50 радова овог познатог уметника, који су настали од 1965. до 2009. године.

– Он је као врло млад схватио да је цртеж заправо фундамент, нешто што је старије и од писане речи, да је то једна дубинска расправа између срца и разума, да је цртеж као танго, плес око нечег недоступног. Данас када уметност постаје све хладнија, Јале нас поново враћа једном науку да се морамо вратити руци, том неком ликовном уметничком отеловљењу – рекао је на отварању изложбе „Јалетова митопоетика” ликовни критичар Драган Јовановић Данилов, нагласивши да је жена увек у у центру Јанковићевог цртежа.

Љубодраг Јанковић Јале, који из објективних разлога није могао да присуствује отварању своје изложбе цртежа, у претходном периоду имао је две самосталне и више групних изложби у Модерној галерији у Ваљеву. Првом самосталном, 1988. године, представљено је његово сликарство из раног периода – од 1955. до 1965. године, док је на другој презентован триптих „Пастири” у оквиру програма „Један аутор – једна слика”.

Најновијом поставком „Јалетова митопоетика”, која ће бити отворена до 30. јула, посетиоцима се пружа прилика да стекну увид у значајан сегмент Јанковићевог стваралаштва, који до сада није излаган у ваљевском храму модерне уметности. Овом изложбом представљено је вишедеценијско истраживање антропоморфних, зооморфних и биоморфних форми.

Љубодраг Јанковић Јале рођен је 1932. године у Пироту, основну школу и део ондашње ниже гимназије завршио је Јагодини. Од 1947. до 1951. похађао је Средњу школу за примењену уметност у Београду, у класи професора М. С. Петрова. Дипломирао је 1954. године на београдској Академији примењених уметности, у класи професора Винка Грдана. До 1968. године бавио се различитим дисциплинама из области примењене уметности и као илустратор сарађивао са више издавачких кућа. Почетком шездесетих прошлог века изабран је за асистента на Катедри примењеног сликарства на Академији примењених уметности, да би пет година касније постао доцент. Члан УЛУПУДС-а је од 1957, а УЛУС-а од 1961. године. Предавао је као редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду све до пензије 1997. године. Поред низа самосталних, учествовао је на многим колективним изложбама у земљи и иностранству.