Недостатак радне снаге повећава плате у САД

Специјално за „Политику”

ЊУЈОРК – Моја пријатељица ми је недавно испричала да је њена зубарка још прошле године имала проблема да нађе раднике. Зубарка је дошла до закључка да су узроци коју су утицали на одлуку да се радници не врате на посао билe обавезе према деци која нису могла да буду у школи због пандемије, страх да ће добити ковид ако се врате на посао и чињеница да су били економски обезбеђени због примања владине новчане помоћи. Такође, приметила је, за људе са децом предшколског узраста повратак на посао захтевао би велике издатке повезане са чувањем деце, било у приватном аранжману или у обданишту.

Скорашње укидање многих ковид 19 рестрикција и поновно отварање великог броја фирми у Сједињеним Државама, актуализовали су овај проблем. Утисак је да много послодаваца може попунити радна места само ако понуде веће плате и боље бенефиције у поређењу с онима пре пандемије. Понуда радне снаге и даље је ограничена због страха од заразе вирусом, владиних новчаних додатка незапосленима и изазова повезаних са бригом око укућана. Претпоставља се да је много родитеља током пандемије – посебно много мама – донело одлуку да напусти посао. Томе треба додати и дислокацију многих радника који су током протеклих годину дана напустили велике градове. Такође, статистике показују да је пандемија убрзала одлуке многих да се пензионишу.

„Да се разумемо. Проблем у Америци није у томе што незапослени радници примају хитне бенефиције од додатних 300 долара недељно током ове стравичне пандемије. Проблем је у томе што превише послодаваца у Америци експлоатише своје раднике, исплаћујући им наднице без бенефиција које нису довољне ни да их прехране”, изјавио је прошле недеље на „Твитеру” Берни Сандерс, највећи заговорник минималне зараде од 15 долара по сату.

На жалост Сандерса и његових присталица, захтев за минималне зараде од 15 долара нема велике шансе да буде одобрен од америчког Сената. За сада савезна минимална зарада остаје 7,25 долара на сат мада виши минимални нивои постоје у 29 држава и Округу Колумбија.

Међутим, недостатак радне снаге може довести до повећања најнижих плата, ефикасно подижући минималну зараду. Компаније које се суочавају са недостатком радне снаге нуде бонусе и веће почетне зараде како би привукле нове запослене.

„Амазон”, „Кастко” и „Таргет” добровољно су повећали зараде последњих месеци како би достигли или премашили зараду од 15 долара по сату. Они, услед ширења, морају да запосле нове раднике. „Амазон” је недавно саопштио да ће на неким локацијама понудити бонусе од 1.000 долара за потписивање уговора као део напора да се запосли 75.000 радника са просечним платама од 17 долара на сат, што је два долара више од уобичајене почетне зараде у Амазону. Такође, компанија је прошлог месеца најавила да ће повећати зараде до три долара на сат за више од пола милиона радника, што ће коштати „Амазон” више од милијарду долара.

Власник „Олив гарден” – „Дарден ресторани” – обавестили су почетком ове године да ће повећати зараде по сату за око 20 одсто радника на најмање 10 долара на сат, укључујући и напојнице. Други послодавци постају креативнији: крафт пивара „Догфиш хед” у Делаверу нуди гајбу пива новим запосленима, наводи „Њујорк тајмс”.

„Макдоналдс” је објавио прошле недеље да ће повећати плате по сату за просечно 10 одсто за више од 36.500 радника у радњама које су у власништву компаније, што ће просечну сатницу до 2024. подићи на 15 долара на сат.

„Тако бел” појачава бенефиције, укључујући 12 недеља родитељског одсуства и 4 недеље плаћеног одмора за генералне менаџере, наводи „Ресторан бизнис”.

Аналитичари из „Голдман сакса” сматрају да радници с нижим приходима побољшавају преговарачку моћ на тржишту рада захваљујући додатним 300 долара недељно. Они очекују да ће неусклађеност између понуде и потражње радне снаге потрајати и током лета и у кратком року повећати зараде за више од 3 одсто, али да ће се оне смањити до средине септембра у већем делу Сједињених Држава. До тог успоравања раста зарада могло би доћи чак и пре с обзиром на све већи број држава, предвођених републиканцима, које најављују крај недељног додатка од 300 долара.

Ковид 19 је променио свет. Шта нас чека после пандемије? Да ли ћемо се вратити на стари начин живота или не? У својој књизи „2030: Како ће се највећи трендови данашњице сударити и преобликовати будућност” аутор Мауро Ф. Гиљен, професор најугледније америчке школе економије „Вортон” и један од најистакнутијих светских стручњака за глобалне трендове, укључујући анализу како ће ковид 19 појачати и убрзати сваку од ових промена, предвиђа да ће до 2030. године заживети оваква „нова стварност”:

– Биће више робота него радника

– Биће више рачунара него људских мозгова

– Биће више валута него земаља

– Биће више глобалног богатства у власништву жена него мушкараца

– Средња класа у Азији и Супсахарској Африци надмашиће САД и Европу заједно

– Глобалну економију ће први пут у модерној историји покретати потрошачи који нису са Запада

– Биће више бака и дека него унука

Савет овог чувеног професора, недавно именованог за следећег директора пословне школе „Кембриџ”, гласи: уместо да се фокусирамо на један тренд – климатске промене или пораст нелибералних режима – размотримо динамичку интеракцију између низа сила које ће се сусрести на једној прекретници, 2030, која ће, у добру и у злу, бити тачка без повратка.

Ново радно место – узимање бриса

Интересантно је поменути да је криза јавног здравља створила нова радна места. То су, према извештају Си-Ен-Би-Сија, узимање бриса у циљу тестирања ковида 19 у болницама, старачким домовима, фабрикама и канцеларијама (плата до 45 долара на сат); пружање кућне неге Американцима оболелим од ковида 19 (до 25 долара на сат); позиви зараженим особама да би им се пружио савет и организовало тестирање (до 25 долара на сат); проверавање температуре на аеродромима, спортским стадионима, ресторанима, школама, компанијама итд. (до 25 долара на сат); помагање полицајцима који испитују жалбе кршења социјалног дистанцирања и других правила повезаних с ковидом 19 (до 30 долара на сат); производња и инсталација екрана, штитова и преграда од плексигласа које предузећа и школе морају да поставе ако желе да безбедно приме студенте, раднике и купце (до 20 долара на сат); производња маски за лице (до 18 долара на сат) и техничка подршка у видео-платформама коју пружају „Зум” специјалисти (до 25 долара на сат).