Чи­сте ва­здух и спа­ја­ју љу­де

– Пар­ко­ви по­бољ­ша­ва­ју кли­му, пре­чи­шћа­ва­ју ва­здух, во­ду и зе­мљи­ште од за­га­ђи­ва­ча, сма­њу­ју штет­ни ути­цај бу­ке на ста­нов­ни­штво и ста­ни­ште су за мно­ге биљ­ке и жи­во­ти­ње, а по­не­кад и за угро­же­не вр­сте. Они су и ве­за из­ме­ђу су­сед­ства, од­но­сно на­се­ља, а че­сто по­ста­ју и ме­ста за дру­же­ње и по­ве­зи­ва­ње љу­ди. До­при­но­се раз­во­ју за­јед­ни­це, про­стор су за опу­шта­ње, спорт, ре­кре­а­ци­ју и игру де­це, ме­ста кул­тур­них и со­ци­јал­них де­ша­ва­ња, по­ди­жу свест о за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не и про­мо­ви­шу здрав жи­вот – ис­ти­чу из ЈКП „Зе­ле­ни­ло – Бе­о­град”.

Ово пред­у­зе­ће одр­жа­ва укуп­но 63 пар­ка у на­шем гра­ду, а њи­хо­ва укуп­на по­вр­ши­на је 2.307.152 ква­дра­та. Ов­да­шње зе­ле­не по­вр­ши­не оми­ље­не су при­род­не оазе Бе­о­гра­ђа­на, а ра­до их по­се­ћу­ју и стран­ци, па су та­ко Ка­ле­мег­дан, Пи­о­нир­ски и Топ­чи­дер­ски парк, као и Та­шмај­дан, ујед­но и ва­жни ту­ри­стич­ки аду­ти на­шег гра­да. Пар­ко­ви су и чу­ва­ри исто­ри­је, у њи­ма се на­ла­зе не­ки од нај­зна­чај­ни­јих град­ских спо­ме­ни­ка ко­ји ка­ко жи­те­љи­ма овог гра­да та­ко и њи­хо­вим го­сти­ма от­кри­ва­ју не­ке од нај­ин­те­ре­сант­ни­јих при­ча из на­ше про­шло­сти. 

Нај­ве­ћи град­ски парк је парк Ушће и за­у­зи­ма по­вр­ши­ну од 518.614 ква­дра­та. Он се, ка­ко су об­ја­сни­ли из „Зе­ле­ни­ла”, та­ко­ђе мо­же по­хва­ли­ти ти­ту­лом јед­ног од нај­по­се­ће­ни­јих, бар кад је реч о су­гра­ђа­ни­ма. Прет­ход­них го­ди­на је уре­ђи­ван, а у бу­дућ­но­сти би мо­гао да по­ста­не пра­ви „штих” кад је реч о ту­ри­стич­кој по­ну­ди јер је за ње­га на­ја­вљи­ва­на град­ња са­др­жа­ја као што су јар­бол од 120 ме­та­ра са срп­ском тро­бој­ком и па­но­рам­ски то­чак. Ов­де би, ако се оства­ре пла­но­ви вла­сти, у ви­ду скулп­ту­ре тре­ба­ло да бу­де из­ме­штен и Ста­ри сав­ски мост. 

По­сле Ушћа, нај­ве­ћи је Ка­ле­мег­дан, ко­ји се про­сти­ре на по­вр­ши­ни од 388.552 ква­дра­та. Реч је о не­по­крет­ном кул­тур­ном до­бру на ко­ме се на­ла­зи ве­ли­ки број спо­ме­ни­ка и кул­тур­них обе­леж­ја, а ујед­но и при­род­ној оази, је­ди­ној у Бе­о­гра­ду, ко­ја се од­не­дав­но мо­же по­хва­ли­ти чак и пал­ма­ма.

Тре­ћи по ве­ли­чи­ни је Топ­чи­дер­ски парк са 125.525 ква­дра­та, пр­ви европ­ски об­ли­ко­ван пар­ков­ски про­стор у Ср­би­ји, ујед­но и спо­ме­ник при­ро­де. 

На­су­прот овим „ги­ган­ти­ма” сто­ји пар­че зе­ле­ни­ла на углу Цви­ји­ће­ве 91 и Љу­бе Ди­ди­ћа 10. Реч је о нај­ма­њем пар­ку у гра­ду ко­ји се про­сти­ре на 1.420 ква­дра­та, на­ста­лом ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је на овом про­сто­ру ни­кло и стам­бе­но на­се­ље. 

А ако го­во­ри­мо о „ста­жу”, нај­ду­жи стаж има да­на­шњи Фи­нан­сиј­ски парк. То је ујед­но и пр­ви парк у Бе­о­гра­ду, из­гра­ђен по­ред кнез Ми­ло­ше­вог дво­ра 1836. го­ди­не у бло­ку из­ме­ђу Не­ма­њи­не ули­це и Ули­це кне­за Ми­ло­ша. По из­гнан­ству Ми­ло­ша и Ми­ха­и­ла, ка­ко је ра­ни­је пи­са­ла „По­ли­ти­ка”, парк је пре­дат Ми­ни­стар­ству фи­нан­си­ја чи­ја је згра­да по­ру­ше­на у бом­бар­до­ва­њу 1941. го­ди­не. Та­ко је и до­био име по ко­ме је да­нас по­знат. 

„Бе­ба” ме­ђу зе­ле­ним оаза­ма у гра­ду је­сте Парк Ре­пу­бли­ке Ар­ген­ти­не у Бло­ку 62 на Но­вом Бе­о­гра­ду. Нај­мла­ђи је, по­сто­ји са­мо че­ти­ри го­ди­не. Ка­ко је ре­че­но при­ли­ком ње­го­вог отва­ра­ња, он је, осим про­сто­ра за пре­дах и ре­кре­а­ци­ју, ујед­но и по­твр­да при­ја­тељ­ства два ге­о­граф­ски уда­ље­на, али ина­че бли­ска на­ро­да. 

Ка­ко до­да­ју из „Зе­ле­ни­ла Бе­о­град”, нај­ви­ше пар­ко­ва на­ла­зи се на Сав­ском вен­цу, њих 12, је­дан ма­ње је на Ста­ром гра­ду, Па­ли­лу­ла их има осам, Вра­чар де­вет, ко­ли­ко и Но­ви Бе­о­град, Зве­зда­ра и Ра­ко­ви­ца има­ју по два, Чу­ка­ри­ца и Во­ждо­вац три, а Зе­мун че­ти­ри пар­ка.

– Ових да­на „Зе­ле­ни­ло – Бе­о­град” за­по­че­ло је сад­њу лет­њег цвет­ног ра­са­да, ка­ко у пар­ко­ви­ма та­ко и у цвет­ња­ци­ма ши­ром Бе­о­гра­да. Укуп­но ће би­ти за­са­ђе­но око 400.000 цве­то­ва ра­зних вр­ста од ко­јих нај­ви­ше сал­ви­је, ка­ди­фе, вин­ке, али­су­ма и бе­го­ни­је. Па­ле­та бо­ја се­зон­ског цве­ћа про­те­же се од бе­ле, пре­ко жу­те, на­ран­џа­сте, цр­ве­не, ро­зе, љу­би­ча­сте, до пла­ве – ка­жу из овог јав­ног ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа и под­се­ћа­ју да су у прет­ход­них пет го­ди­на об­но­ви­ли и са­ни­ра­ли 11 пар­ко­ва, а то су Парк Алек­сан­дров, Ма­ли Та­шмај­дан, Ка­ра­ђор­ђев парк, Пи­о­нир­ски парк, пар­ко­ви „Ђу­ро Стру­гар”, „Ушће”, Зе­мун­ски парк, Парк при­ја­тељ­ства, Парк вој­во­де Ву­ка, парк – шу­ма „Шу­ми­це” и Парк Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа. Пре не­ко­ли­ко да­на, ко­нач­но је по­че­ла об­но­ва и чу­ве­ног „Пе­тог пар­ки­ћа”, сим­бо­ла гра­ђан­ске бор­бе за зе­ле­не оазе гра­да.