У уџбеницима не постоји реч насиље

Активисти Инцест траума центра из Београда прикупили су више од 20.000 потписа за увођење теме насиља над женама и децом у уџбенике и школски наставни план. Већ 10 месеци ова организација спроводи националну кампању „Ја која/којег никог не познајем” против сексуалног насиља, која је до сада представљена у 17 градова широм Србије. Циљ ове акције је да се током редовног школовања свако дете учи о проблему насиља заснованом на родној равноправности и подигне свест код свих грађана.

Према речима Душице Попадић, директорке Инцест траума центра, у школским књигама још не постоји реч насиље, а децу је одмалена потребно учити да препознају опасност од злостављања, како да се одбране, реагују и коме то да пријаве.

– Више нико не може да каже да не познаје некога ко трпи неки облик злостављања. Није довољно само рећи да је страшно када чујемо да је неко сексуално злостављан, већ је потребна и спремност да се помогне у таквим ситуацијама. Предлог наше стратегије, у чијем састављању су нам помогли људи из свих сектора који су повезани са овим проблемом, предаћемо Министарству просвете, новој влади и парламенту, као и одбору за просвету у Скупштини Србије. Већ смо саставили препоручену литературу, а концепција како ову тему увести и у које предмете, још ће бити дорађивана – каже Попадићева.

Инцест траума центру, који се већ 15 година бави жртвама сексуалног насиља, недељно се пријави девет случајева оних који су сексуално злостављани или су открили насиље у својој средини.

Према њиховим статистичким подацима, који су постали и део различитих националних стратегија, у периоду септембар 2006–септембар 2007. године, 47,6 одсто деце, узраста до 18 година преживело је сексуално злостављање, а 52,94 одсто одраслих (од 18 до 32 године) то је преживело у детињству. Међу злостављанима, највише жртава је женског пола – 88,24 одсто, док је мушког пола 11,76 одсто, а од петоро деце, четири су девојчице, а један дечак. Међу починиоцима је највише мушкараца 92,11 одсто, док је жена 7,89 одсто. У 100 одсто пријављених случајева служби Инцест траума центра дете је познавало злостављача, а у 78,95 одсто случајева злостављање се догодило у породици.

Будући да годинама ради са децом и да са ђацима, често говори о насиљу у оквиру предмета грађанско васпитање, Илинка Милетић, педагог-психолог у Основној школи „Ђорђе Крстић” у Београду, сматра да су деца све више свесна проблема вербалног, физичког и сексуалног злостављања.

– Када би се о овоме говорило и на другим часовима ученици би реалније сагледавали озбиљност проблема насиља у нашем друштву. Од изузетне помоћи је и вршњачка помоћ, нарочито када се једни другима поверавају и причају о својим проблемима. Кроз наставу би требало деци указати да уколико их неко злоставља то не представља њихову срамоту, већ онога ко то чини. Зато ђаке саветујем да разговарају са друговима, а не да то држе у себи, јер је све лакше када се са неким то подели – каже Милетићева.

Лидија Максић, психолог у ОШ „Владислав Рибникар”, такође истиче да би увођење тема о насиљу у наставни план помогло да се деца едукују и оснаже у препознавању различитим врстама злостављања и породичног насиља.

– Програм би требало да буде прилагођен школском узрасту и да кроз различите теме уводе децу у овај проблем. Дечаци и девојчице не знају како да поступе уколико их неко сексуално узнемирава на јавном месту, као и како да реагују. То не би требало више да буде табу-тема. Не треба више жмурити пред овим проблемом и понашати се као да га нема у нашем друштву или реаговати тек кад се насиље догоди. О томе треба гласно причати – наглашава Максићева.

Иницијативу Инцест траума центра досад је подржало 110 невладиних, али и државних организација и институција. И наредних недеља, све до 20. јула, у просторијама овог Центра у Београду биће организовано прикупљање потписа, а из ове организације очекују да ће се предлог код надлежних наћи у септембру.