Демографска статистика и даље суморна

У прва четири месеца ове године умрла су чак 11.552 човека више него у истом периоду прошле године, што значи да је стопа морталитета већа за 33 одсто, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику. Суморна витална статистика такође говори да је број умрлих у периоду од 1. јануара до 1. маја скоро два и по пута већи од броја новорођених беба – у матичне књиге умрлих уписане су 46.194 особе, док је у матичне књиге рођених уведено само 19.166 беба.

Увид у националну географију сведочи да се највећи пораст броја умрлих бележи у региону Шумадије и западне Србије, где је морталитет у прва четири месеца ове године већи чак за 41 одсто у односу на исти период прошле године. У престоници је умрло за трећину више људи у односу на прошлу годину, у региону јужне и источне Србије број преминулих је током прва четири месеца ове године већи за 28 одсто него у истом периоду 2020. године, док је у региону Војводине број умрлих већи за 27 процената.

Међутим, ако се има на уму да званична статистика Министарства здравља Србије сведочи да је у прва четири месеца ове године од вируса корона умрло 3.099 особа, а да бројке Републичког завода за статистику говоре о томе да су од јануара до маја умрла чак 11.552 човека више него у истом периоду прошле године, поставља се оправдано питање – како да тумачимо „вишак” од 8.453 преминуле особе. Да ли су то особе које нису успеле да дођу до лекара због тога што је већина здравствених установа претворена у ковид болнице? Ако је та претпоставка тачна, онда је број „колатералних жртава” короне готово четири пута већи од њених директних жртава.

У Србији је, подсећања ради, током протекле године умрло чак 14.000 људи више него 2019. године, а највећи пораст броја умрлих бележи се у последњем месецу 2020. године – у децембру 2020. године умрло је чак 8.518 људи више него у децембру 2019. године, што представља пораст од 97 одсто. У новембру је број мртвих био за трећину већи него у једанаестом месецу 2019. године, а овај драматичан пораст броја умрлих може се довести у везу с пандемијом вируса корона у Србији. Међутим, и овде се бројке не слажу – док званична статистика Министарства здравља тврди да је прошле године од последица ковида 19 умрло „само” 3.211 људи, како се објашњава „вишак” од око преминулих 10.800 људи?

Како год да тумачимо ове податке, демографска статистика остаје мрачна и суморна. Бројке сведоче да је током  2020. године био највећи негативни природни прираштај у последњих сто година – чак 53.300 људи више је умрло него што се родило. Такве стопе нису забележене ни у Првом, ни у Другом светском рату, па ни у време НАТО бомбардовања.

Нису се остварила ни очекивања демографа да ће због вишемесечног живота у карантину доћи до беби-бума. Наиме, у прва четири месеца ове године рођене су 272 бебе мање него у истом периоду прошле године, што представља пад од 1,4 одсто.

Основана радна група за анализу смрти током пандемије

Министар здравља Србије др Златибор Лончар изјавио је јуче да је основана Радна група за анализу смртних случајева током пандемије ковида 19. Он је рекао да ће у радној групи бити представници болница, локалних самоуправа и они који се баве статистиком.

– Рекли смо да ћемо, када се створе услови, оформити тим који ће се бавити анализом смртних случајева од ковида 19. Једини начин да се поуздано зна да ли је неко преминуо од короне јесте обдукција, али она није смела да се ради због препоруке ЗСО. У тој анализи биће обухваћени и људи који су умрли, а нису били у болници. Анализираћемо потврде о смрти, па ће се видети да ли је из породице умрлог неко био у додиру с ковидом. Желимо да изађемо с подацима транспарентно. Хоћемо да видимо тачно шта се дешавало – нагласио је Лончар, додајући да у потврди о смрти пише све.

Министар је рекао да је потребно минимум неколико недеља за резултате ове анализе и замолио све за стрпљење како би се након анализе објавиле бројке.