Demografska statistika i dalje sumorna

U prva četiri meseca ove godine umrla su čak 11.552 čoveka više nego u istom periodu prošle godine, što znači da je stopa mortaliteta veća za 33 odsto, svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Sumorna vitalna statistika takođe govori da je broj umrlih u periodu od 1. januara do 1. maja skoro dva i po puta veći od broja novorođenih beba – u matične knjige umrlih upisane su 46.194 osobe, dok je u matične knjige rođenih uvedeno samo 19.166 beba.

Uvid u nacionalnu geografiju svedoči da se najveći porast broja umrlih beleži u regionu Šumadije i zapadne Srbije, gde je mortalitet u prva četiri meseca ove godine veći čak za 41 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U prestonici je umrlo za trećinu više ljudi u odnosu na prošlu godinu, u regionu južne i istočne Srbije broj preminulih je tokom prva četiri meseca ove godine veći za 28 odsto nego u istom periodu 2020. godine, dok je u regionu Vojvodine broj umrlih veći za 27 procenata.

Međutim, ako se ima na umu da zvanična statistika Ministarstva zdravlja Srbije svedoči da je u prva četiri meseca ove godine od virusa korona umrlo 3.099 osoba, a da brojke Republičkog zavoda za statistiku govore o tome da su od januara do maja umrla čak 11.552 čoveka više nego u istom periodu prošle godine, postavlja se opravdano pitanje – kako da tumačimo „višak” od 8.453 preminule osobe. Da li su to osobe koje nisu uspele da dođu do lekara zbog toga što je većina zdravstvenih ustanova pretvorena u kovid bolnice? Ako je ta pretpostavka tačna, onda je broj „kolateralnih žrtava” korone gotovo četiri puta veći od njenih direktnih žrtava.

U Srbiji je, podsećanja radi, tokom protekle godine umrlo čak 14.000 ljudi više nego 2019. godine, a najveći porast broja umrlih beleži se u poslednjem mesecu 2020. godine – u decembru 2020. godine umrlo je čak 8.518 ljudi više nego u decembru 2019. godine, što predstavlja porast od 97 odsto. U novembru je broj mrtvih bio za trećinu veći nego u jedanaestom mesecu 2019. godine, a ovaj dramatičan porast broja umrlih može se dovesti u vezu s pandemijom virusa korona u Srbiji. Međutim, i ovde se brojke ne slažu – dok zvanična statistika Ministarstva zdravlja tvrdi da je prošle godine od posledica kovida 19 umrlo „samo” 3.211 ljudi, kako se objašnjava „višak” od oko preminulih 10.800 ljudi?

Kako god da tumačimo ove podatke, demografska statistika ostaje mračna i sumorna. Brojke svedoče da je tokom  2020. godine bio najveći negativni prirodni priraštaj u poslednjih sto godina – čak 53.300 ljudi više je umrlo nego što se rodilo. Takve stope nisu zabeležene ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu, pa ni u vreme NATO bombardovanja.

Nisu se ostvarila ni očekivanja demografa da će zbog višemesečnog života u karantinu doći do bebi-buma. Naime, u prva četiri meseca ove godine rođene su 272 bebe manje nego u istom periodu prošle godine, što predstavlja pad od 1,4 odsto.

Osnovana radna grupa za analizu smrti tokom pandemije

Ministar zdravlja Srbije dr Zlatibor Lončar izjavio je juče da je osnovana Radna grupa za analizu smrtnih slučajeva tokom pandemije kovida 19. On je rekao da će u radnoj grupi biti predstavnici bolnica, lokalnih samouprava i oni koji se bave statistikom.

– Rekli smo da ćemo, kada se stvore uslovi, oformiti tim koji će se baviti analizom smrtnih slučajeva od kovida 19. Jedini način da se pouzdano zna da li je neko preminuo od korone jeste obdukcija, ali ona nije smela da se radi zbog preporuke ZSO. U toj analizi biće obuhvaćeni i ljudi koji su umrli, a nisu bili u bolnici. Analiziraćemo potvrde o smrti, pa će se videti da li je iz porodice umrlog neko bio u dodiru s kovidom. Želimo da izađemo s podacima transparentno. Hoćemo da vidimo tačno šta se dešavalo – naglasio je Lončar, dodajući da u potvrdi o smrti piše sve.

Ministar je rekao da je potrebno minimum nekoliko nedelja za rezultate ove analize i zamolio sve za strpljenje kako bi se nakon analize objavile brojke.