У свакодневну шетњу по витамин Де

Према најновијим студијама, витамин Де није више само чувар јаких костију и лек за рахитичну децу, већ витамин који у већим дозама може да нас заштити од срчаних болести, многих форми рака, поремећаја имуног система, као што су реуматоидни артритис и мултипла склероза. „Витамин сунца”, унет у довољној количини, могао би да нас заштити чак и од грипа и туберкулозе, а код менталних обољења – од депресије и шизофреније. У Америци се зато овим поводом, како преноси лист „Вашингтон пост”, распламсава полемика о томе да треба променити смернице, односно водиче о препорученом дневном уносу овог витамина, са досадашњих од 200 до 600 интернационалних јединица на најмање 1.000.

Некада, када смо много више времена боравили на отвореном, било на њивама или у парковима, када нисмо били приковани сатима и данима за телевизор, компјутер, када смо шетали без дебелог премаза крема којима се блокира продор сунчевих зрака кроз кожу, витамина Де у кожи било је много више, па је и то један од разлога зашто се сматра да су људи некада били здравији и виталнији.

Професора на Медицинском факултету у Београду, специјалисту хигијене и исхране, др Бранка Јаковљевића замолили смо да за „Политику” објасни значај витамина Де и оправданост најновијих захтева да се повећа дневни препоручени унос.

– Нове препоруке које стижу из америчких медицинских асоцијација заправо су дневно препоручени износи који нас чувају од хиповитаминозе, односно мањка витамина Де, који може да се одрази на здравље. Савет је да унос витамина Де повећамо на просечних, дневних, од 800 до 1.000 јединица, код здравих и одраслих особа. Најлакше ћемо овај витамин добити ако се излажемо сунчевим зрацима. Двадесетак минута свакога дана је довољно, али нема разлога да се избегавају суплементи, нарочито код особа које су старе и ретко излазе из својих кућа или код хроничних болесника. Позитиван ефекат витамина Де је доказан не само код коштаних обољења, већ и код неких болести органа за варење као што су Кронова болест или улцерозни колитис, као и код повишеног крвног притиска, у трудноћи, код реуматоидног артритиса и бројних облика карцинома – каже професор Јаковљевић. 

Витамин Де је врло специфичан витамин који се у организму понаша као хормон, јер се у сваком организму мање-више ствара сам већ после мало времена проведеног на сунцу. Међутим, зими, када смо више у затвореном простору, затим, код људи који раде у ноћној смени, али и код вегетаријанаца и особа које су на дијетама са малом количином масноћа, бележи се недостатак витамина Де и треба га надокнадити суплементима. То се препоручује и старим особама, које ретко излазе на сунце, или пацијентима који су на антиконвулзивној терапији. Витамин Де производи у организму ефекте слично другим хормонима – побољшава апсорпцију калцијума, али и „ради” за организам врло корисне послове тако што минерале из других делова организма усмерава ка костима и доприноси минерализацији костију.

Највише резерви и примедби на повећање уноса витамина Де и подстицање излагања сунцу износе дерматолози, који упозоравају да смо усред епидемије рака коже и да је потребно заштитити кожу. Има и оних који подсећају да је витамин Де већ додат многим намирницама и да би, повећамо ли унос, могао да подстиче гојазност и шећерну болест. Ту има истине, јер тешко је само преко хране доћи до препоручених 800 или 1000 интернационалних јединица. Јер, на пример, једно јаје садржи 20 ИЈ, једна супена кашика маргарина обогаћеног витамином Де садржи 60, једна конзерва туњевине – 200, а два децилитра млека обогаћеног витамином Де – 98 ИЈ. Дакле, да бисмо подмирили половину препоручене дозе од 400 ИЈ, што је, иначе, стандардна препорука за смањење ризика од прелома, потребно је дневно појести 20 јаја или попити литар млека, а стомак старијих особа тешко да тако нешто може да поднесе.

– Витамин Де заиста заслужује пажњу када се паметно користи. Наравно, у великим количинама, када се претерује, исто као и са осталим витаминима, од њега може бити више штете него користи. Витамин Де, као и витамини А, Е и Ка, када се користе три месеца и дуже, може да доведе до хипервитаминозе. Млеко је одличан извор витамина Де, али је утврђено да се не можемо само на њега ослонити, јер студије кажу да је садашњом технологијом прераде чак 20 одсто млека без витамина Де. Такође, у млеку постоје велике количине фосфора које ометају апсорпцију витамина Де, а ту су и такозвани прости угљени хидрати који узрокују гојазност и дијабетес – објашњава др Јаковљевић.