Самит о моћи и немоћи

Велелепни јапански хотел „Виндзор”, 800 километара северно од Токија на острву Хокаидо, ове седмице је арена историјског самита Групације осам најразвијенијих земаља света, на коме октет треба да докаже свој, до јуче неприкосновени, статус лидера данашњег глобалног поретка.

Свет је данас драматично другачији него у време лањског самита Г8 у немачком летовалишту Хајлигендаму, истиче амерички дневник „Волстрит џорнал”, упозоравајући да очекивања од текућег самита, упркос броју званица и њиховом међународном рејтингу, не би требало да буду велика.

Да размотре помоћ Африци, горућа глобална политичка и економска питања, папрену цену горива и хране, разорне ефекте отопљавања... лидери Г8 позвали су, наиме, овог пута у летовалиште на обали језера Тојако, највећи број учесника „са стране” у историји окупљања октета.

На списку гостију „осморице” нашли су се највиши представници Кине, Индије, Бразила, Мексика Аустралије, Јужне Кореје, Индонезије, плус седам афричких лидера, овог пута из Јужноафричке Републике, Нигерије, Алжира, Етиопије, Гане, Сенегала и Танзаније, укупно 22 шефа државе!

Импозантни скуп, који обезбеђује чак 21.000 јапанских полицајаца, ипак је судбоносно крњег састава. Дебата о све скупљој нафти и храни водиће се на Хокиаду, без представника Удружења 13 водећих светских извозница петролеума, ОПЕК- а као и без низа држава Југоисточне Азије, чије су одлуке о субвенционисању цена црног злата и хране утицале на садашњи тренд на берзама енергената и житарица. Одлука Г8 да не позове земље чланице ОПЕК-а на јапански самит – у време када барел нафте достиже вредност од скоро 150 долара, и готово извесно стреми ка цени од 200 долара до краја ове године – један је од највероватнијих промашаја октета.

Како ће Г8 и њихoве јапанске званице разматрати могућу стратегију борбе против скупе нафте, без ОПЕК- а, и то у време када Међународна агенција за енергију тврди да је свет ушао у Трећу светску нафтну кризу (после израелско- палестинског рата и иранске револуције седамдесетих година прошлог века)?

Таква „омашка ” у списку јапанских позивница указује на одређени, иако можда разумљиви, мањак слуха организатора овогодишњег самита Г8, за другима већ очигледне промене глобалне реалности, од прошлог окупљања у Хајлигендаму.

Драматично урушавање тржишта станоградње САД прошлог августа, и потоње обрушавање глобалног финансијског тржишта повезаног са реализацијом „америчког сна о кући”, ћудљиви скок цене нафте на глобалним берзама, масовни протести широм света због све скупље хране... део су фактора који унутар Г8, међу чланицама, драстично мењају односе.

Јучерашњи једночасовни разговор руског председникa Дмитрија Медведева и америчког лидера Џорџа Буша у „Виндзору” весник је измене међународних односа. Откако је 1998. године примљена у састав Г8, у време када је барел нафте коштао око 12 долара, Русија је израсла у другог највећег светског извозника нафте (одмах иза Саудијске Арабије), са дневним извозом од око 9,7 милиона барела. Алексеј Милер, директор руског „Гаспрома”, проценио је недавно да је „ОПЕК иначе изгубио контролу над светским тржиштем нафте и да ће ’Гаспром’ ускоро постати један од водећих светских фактора на тржишту петролеума”. Осокољен новом економском снагом Русије, први наступ Медведева у арени Г8 и Бушов последњи у саставу октета, 200 дана пре америчких председничких избора, завршен је оценом новог руског лидера да „ниједна валута не може бити искључиви ослонац међународног финансијског поретка и да је, сходно томе, руска рубља на путу да постане једна од најјачих светских валута”.

- Русија је с обзиром на своју економску снагу спремна да преузме свој удео одговорности у развоју новог светског поретка – нагласио је Медведев. Његов успешан разговор са Џорџом Бушом о заједничком притиску на Техеран ради заустављања развоја нуклеарног програма Ирана и отворено несагласје о најављеном распоређивању антиракетног програма у Чешкој, у сенци је недавне оцене руског председника да је „Америка у економској депресији, која јој одузима главну реч у бројним глобалним расправама о будућности света”. Медведев је, према Бушу, у Јапану био уздржанији од дојучерашњег руског председника Владимира Путина, који је у недавном интервјуу САД назвао „застрашујућим чудовиштем”.

Трибином Г8 у Јапану већ је јавно незадовољан и квинтет земаља у развоју: Индија, Кина, Мексико, Бразил и Јужноафричка Република. „ Најразвијеније земље света нису групацији Г5 обезбедиле довољно времена на самиту у Јапану за теме које ми сматрамо важним: од заједничке акције против даљег поскупљења нафте и хране до трансфера технологија и развоја здравства. „Најразвијеније земље света још сматрају да могу да намећу теме другима”, упозорила је Лурдес Аранда, заменик министра иностраних послова Мексика, иначе координатор групације Г5 која је оформљена на ободу прошлог самита Г8.

У међувремену, већ испољена велика унутрашња неслагања чланица Г8 о даљем темпу помоћи Африци и роковима за смањење емисије штетних гасова указују на смањени значај самита Г8 и значај наставка међународне дебате пред самит УН у Копенхагену 2009. године.

-----------------------------------------------------------

Саркози: Открити колике су резерве црног злата

Француски председник Никола Саркози апеловао је јуче у Јапану, на водеће светске извознике нафте да открију коликим резервама црног злата стварно располажу.

Да би одговорила на раст тражње у земљама у развоју, Група Г8 би најпре морала да подстакне произвођаче да повећају производњу нафте, како би се избегле негативне последице глобалног успоравања привредног раста и истовремени раст инфлације " упозорио је Саркози у интервјуу јапанском дневном листу „Јомиури Шимбун".

-----------------------------------------------------------

Танка подршка Африци

(/slika2)Громогласна обећања Г8 на самиту 2005. године у Шкотској, да ће до 2010. године удвостручити развојну помоћ Црном континенту на 50 милијарди долара, далеко су од испуњења, упозорио је јуче генерални секретар УН Бан Ки Мун на самиту Г8.

Најбогатије земље света треба да одрже реч да ће помоћи најсиромашнијем континенту да избегне ендемску беду, додао је Бан Ки Мун. Међу богатим дародавцима, САД и Велика Британија су иначе најближе остварењу датог појединачног обећања Црном континенту. Вашингтон намерава да за помоћ Подсахарској Африци до 2010. године издвоји 8,7 милијарди долара, објавиле су невладине организације које помно прате дебату у Јапану. У међувремену, Француска, Јапан и Канада су, у времену велике експанзије азијских инвестиција у Африку, осетно смањиле помоћ Црном континенту.

Неиспуњена обећања дела богатог Запада према Африци, јуче је оштро критиковала водећа британска невладина организација Оксфам.

„Најразвијеније земље света су, да би спасиле тамошњи финансијски систем од последица краха америчког тржишта станоградње, у последњих шест месеци, убризгале око хиљаду милијарди долара у тамошњи новчани систем. Ако би на сваки долар који су убациле у западни финансијски систем издвојиле по само два цента за Африку, сиромаштво на Црном континенту било би искорењено у рекордном времену”, пренео је јуче „Техеран тајмс”.