Мицић зрео за „дуплу круну”

Никада чуднија, интересантнија и неизвеснија евролигашка сезона стигла је пред финале. Келн ће од данас до недеље бити домаћин завршног турнира, а за титулу европског првака бориће се Ефес, ЦСКА, Барселона и Армани. Четири најбоља клуба прошли су трновит пут од 34 лигашка кола, преко плеј-офа, у још једној корона сезони, без навијача на већини терена, уз ригорозне здравствене протоколе и скоро свакодневна тестирања и не мали број заражениг играча, тренера и чланова руководства.

Колико је сезона била узбудљива, најбоље показују два податка. Сви учесници плеј-офа нису били познати до последњег кола, а у четвртфиналу се чак три серије играле у пет утакимица, што до сада није забележено. Најлакши пут имао је актуелни шампион ЦСКА, који је у три меча елиминисао Фенербахче, док су фаворити, тимови који су имали преденост домаћег терена, Ефес, Барселона и Армани тешком муком стигли до фајнал-фора, преко Реала, Зенита и Бајерна.

Сада се све брише, до пехара воде 80 минута, али далеко од тога да сви учесници улазе са подједнаким шансама. Троструки европски првак Армани (Олимпија Милано), без обзира на огромно искуство трофејног стручњака Етореа Месине (по два пута првак са Виртусом и ЦСКА), аутсајдер је у полуфиналу против најбоље пласиране у лигашком делу Барселоне, уједно и најскупљег тима у историји европске кошарке. За други полуфинални пар може се рећи да ће то бити „финале пре финала”, практично реприза последњег окршаја за титулу у Виторији 2019. (годину дана касније сезона прекинута због вируса корона), када је славио руски тим (91:83). Ова два такмаца ће вечерас и отворити турнир у Келну, на ком неће бити навијача.

Много тога се у редовима „армејаца” променило од пре две године, али и у току ове сезоне, у коју су ушли са прилично „реновираним” саставом. Москву су напустили носиоци игре Де Коло, Родригез, Хајнс и Хигинс, те Хантер и Питерс. Тренер Димитрис Итудис (50), који је од доласка 2014, сваке године довео тим до фајнал-фора и две титуле, међутим, упркос смањеном буџету, саставио је добру дружину, физички доминантну и прилично пркосну. Онима који су остали (Курбанов, Хакет, Клајбурн, Ухов и Боломбој), придодао је Лундберга, Хилијарда, Стрелниекса, Фојтмана, Шенгелију, Ерика и Милутинова и веома брзо дошао до жељене игре која даје резултат.

Био је ЦСКА једно време лидер, али повреда српског репрезентативца и најбољег европског центра Николе Милутинова (рано завршио сезону), била је велики ударац. Нову турбуленцију изазвао је сукоб Итудиса и најбољег стрелца Мајкла Џејмса. Својеглави Американац је прво био суспендован због недисциплине, а потом на захтев играча, јер је „отровао” атмосферу и трајно удаљен (отишао у НБА, у Бруклин нетсе). Ипак, ни то није сломило „армејце”, у најтежим околностима тим је показао да је „воћка чудновата”, чврст попут ораха!

Ефес, на другој страни, стиче се утисак да је „зрео” да титулом крунише најбољу клупску еру, под вођством контроверзног тренера Ергина Атамана (55). Већ трећу сезону, играју најбољу и најлепшу кошарку, практично без промена у тиму. У односу на финале 2019, недостаје само Мотум, али уместо њега дошао је још квалитетнији Синглтон. Годину дана касније били су практично непобедиви (четири пораза), али прекид сезоне није дозволио да то потврде и титулом. Иако су у нову ушли лошијим резултатима (узрок повреде и вирус корона), од нове године поново су личили на казнену експедицију, мада је мало недостајало да их Реал казни за две неозбиљне завршнице у Мадриду.

Тренер Атман добро зна како се освајају трофеји. У колекцији има 18, међу којима су и три европска – Еврокуп са Галатасарајем, Сапорта куп (Монтепаски) и Еврочеленџ (Бешикташ). Веома је заслужан и што је Ефес добио најкориснијег играча Евролиге ове сезоне, Василија Мицића. Српском репрезентативцу биће ово трећи завршни турнир у седмој евролигашкој сезони. Укупно је одиграо 162 утакмице и постигао 1.841 поен (11,4 у просеку), уз 4,7 асистенција. Пропустио је ове сезоне само једну, а за просечно 30 минута на паркету имао је учинак од 16,3 кошева и 4,8 додавања, уз индекс корисности 17.

Московљанима ће ово бити девети узастопни фајнал-фор, а клубу из Истанбула укупно четврти. ЦСКА води у међусобним дуелима са 20-5, а ове сезоне резултат је 1:1. Ефес је славио са 100:70, а руски тим био још убедљивији (100:65). И статистика показује колико су изједначени, од просечно датих поена (84), до тимског индекса (94 ЦСКА, 99 Ефес), уз приближне проценте шута. Дефанзивно су такође једнако моћни, а ако се може нешто узети као предност, то је чињеница да Ефес има већи број врсних шутера (Ларкин, Мицић, Бобуа, Симон, Андерсон), а за три могу да погоде са високим процентом и центри (Плајс, Шанли, Моерман и Синглтон).

У другом полуфиналу састаће се двоструки и троструки европски прваци. Барселона се „дебело” задужила не би ли дошла до трона. Бледе слике два последња тријумфа, 2003, под командом Светислава Пешића и са Дејаном Бодирогом као лидером и 2010, када је на клупи био Чави Пасквал. Уследедиле су сезоне просечности, само три учешћа на „фајнал-фору, а ниједно финале. Први потез у стварању моћног тима било је довођење Николе Миротића из НБА, а одатле су дошли и Абринес, као и ветеран Пау Гасол да заврши каријеру трофејом који му недостаје. Искусног Светислава Пешића земенио је његов играч из шампионске ере Литванац Шарунас Јсикевичиус, који је као играч освојио још три Евролиге, две са Макабијем и Панатинаикосом. Прекаљен у Жалгирису, који је довео до београдског фајнал-фора 2018, дефанзивно је игру довео скоро до савршенства, али Зенит је у плеј-офу показао и лоше Барсине стране и био близу да направи сензацију.

Још већа прашина пала је на последње успехе Арманија. Пуне 33 године тим из Милана чека титулу, а највеће наде полажу у прекаљеног тактичара и такмичара, тренера Месину. У редовима „манекена” је и други Србин који ће бити учесник у Келну, крило Владимир Мицов (36). Ово му је десета евролигашка сезона, а бранио је и боје Кахе Лаборал (Басконија), Кантуа, ЦСКА и Галатасараја. Иза њега је 244 утакмица, уз 2370 поена (просечно 9,7), 2,9 скока и две асистенције. Ово му је једна од најскромнијих сезона, у којој је одиграо 28 мечева, а просечно за 18 минута бележио је 5,6 кошева, 1,6 скок и једно додавање, за индекс корисности 4,8. Био је учесник два завршна турнира у дресу ЦСКА, али ниједном није играо финале.

Барселона има бољи међусобни скор (10-6), а супериорност је показала и ове сезоне са две убедљиве победе (56:72, 87:71). Плеј-оф је показао да може да „преживи” и када Миротић није у првом плану (Дејвис најбољи играч), јер то омогућава састав у ком практично нема играча који може да реши утакмицу.

Освајачи титуле

10 – Реал

8 – ЦСКА

6 – Панатинаикос, Макаби

5 – Варезе

3 – Олимпијакос, Рига, Сплит

2 – Барселона, Виртус, Канту, Цибона

1 – Динамо Тбилиси, Хувентуд, Жалгирис, Босна, Рома, Партизан, Лимож

Распоред

Полуфинале: ЦСКА – Ефес (18 ч), Барселона – Армани (21 ч)

Финале: Прекосутра (20, 30 ч), за треће место (17,30)