Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све мање незапослених

Расте укупан број запослених лица, извођачи радова на коридору већ запослили 200, а траже још 300 радника
Све мање незапослених
Немачка компанија „Кромберг и Шуберт” стално позива раднике – „Придружи се нашој породици” (Фотографије Р. Станковић

Крушевац – Од 2021. у Крушевцу више није вест да је број незапослених пао испод десет хиљада већ да је број запослених последњих десетак година у сталном порасту. Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, у децембру 2020. год на подручју града Крушевца било је 33.286 запослених лица, а 2012. године 24.405. За објективно сагледавање стања важно је навести и податке о броју незапослених: на крају 2012. било их је 15.930, а на крају 2020. године 9.989. При таквом стању ствари, проценте, односно просек, као и стопу раста запошљавања и пада броја незапослених сувишно је израчунавати.

‒ Иако је проблематика запошљавања комплексно и друштвено осетљиво питање, ја бих себи дозволио да кажем да у Крушевцу незапослени не траже посао већ послодавци траже раднике. Ипак, ми не смемо да посустанемо у поспешивању запошљавања. Континуирано имамо програме стручног оспособњавања, преквалификација, субвенционисаног запошљавања, самозапошљавања, организовања сусрета незапослених и послодаваца и низа заједничких активности са Регионалном привредном комором, Градском управом, као и са јавним предузећима. У овдашњим фирмама се врло успешно спроводи програм стручне праксе, која не подразумева радни однос већ припрему за њега. Одличан пример нам је америчка компанија „Купер тајерс” која је после праксе задржала чак око 85 одсто лица. Свакако треба додати чињеницу да је у Крушевац дошло више мултинационалних компанија са којима остварујемо добру сарадњу и тако повећавамо шансе за запошљавање. Немачка компанија „Кромберг и Шуберт”, на пример, има стално отворен конкурс за запошљавање, иако сада имају око 1.700, а ускоро се очекује пријем још неколико стотина радника – каже Предраг Марковић, директор Филијале Националне службе запошљавања у Крушевцу.

Крушевачка филијала НСЗ покрива цео Расински управни округ, због чега треба навести и податке из општина овог округа.

Расински округ је 2012. имао 43.887 запослених и 27.741 незапосленог. По општинама, 2012. год највише запослених је имао град Крушевац 24.405, док је незапослених било 15.930, Трстеник са 8.534 запослена и 5.152 незапослена. Следе: Александровац са 4.935 запослених и 2.388 незапослених, Брус – 1.919 запослених и 2.014. незапослених, Варварин са 1.919. запослених и 1.239 незапослених, и Ћићевац – 1.443 запослена и 1.018 незапослена.

Предраг Марковић, директор Филијале НСЗ Крушевац

Побољшању ситуације у запошљавању свакако је допринела и изградња ауто-пута „Моравски коридор”, деонице од Појата до Крушевца.

– И када само један радник добије сигуран посао, то је успех. За потребе извођача радова на „Моравском коридору” посредовали смо за 300 упосленика јесенас. При крају је процедура посредовања за још око 200 радника на овим пословима, што јесте тренутно важно, али је још важније оно што ће уследити изградњом овог пута, а то су индустријске зоне и низ других могућности за ново запошљавање – истиче директор Марковић.

Развој тржита рада захтева прилагођавање услова рада, укључујући и повећање зарада, али са друге стране и већу заинтересованост незапослених за рад. То се посебно односи на категорију нискоквалификованих лица, који често нису заинтересована да прихвате понуђене послове, а који чине око 30 посто оних на евиденцији филијале у Крушевцу. Остаје и решавање проблема образовања за нова занимања. Марковић сматра да треба прилагођавати образовни систем, јер постоје нова занимања за којима вапи привреда, баш као и за заваривачима, браварима, столарима којих нема на школовању. Због тога НСЗ организује обуке на захтев послодавца, програм стицања практичних знања и обуке за тржиште рада, као и обуку на захтев послодавца за запослене у циљу одржања запослења.

Структура незапослених

На евиденцији незапослених у Крушевцу је око 30 одсто неквалификованих радника, затим око 55 одсто са средњом стручном спремом, а остатак од преко осам одсто чине лица са вишом и високом стручном спремом.

И даље је изражен проблем старосне структуре, јер је око 35 одсто оних са више од 50 година који траже посао, а тешко га налазе.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljiljana ljiljana
Cinjenica je da svako ko zaista hoce da radi nadje posao. Mozda ne onaj o kome masta ali nadje nesto da radi da moze da zivi. Kad bi svi sto kukaju bili spremni da rade ovde ono sto rade po belom svetu, mi bi imali punu zaposlenost. Satnica je relativna i treba je uvek meriti sa troskovima.
Sndr
Tacno tako satnica je relativna i treba je meriti sa troskovima. Kolega je sa zenom i troje dece otisao za Nemacku, i satnica mu je osam puta veca nego ovde za isti posao, troskovi ishrane isti su kao i ovde, struja nesto skuplja, vrtic za decu je jeftiniji nego ovde, sport za decu jeftiniji nego ovde, uzeo je kredit i kupio stan da ne bi za dzabe davao novac stanodavcu.
Ejdzizam
Starosna struktura nezaposlenih otkriva problem starosne diskriminacije u Srbiji. Osvrnite se oko sebe gde god da ste zaposleni pa uporedite 20-godisnjake i 50-godisnjake. Ko je odgovorniji, savesniji radnik a ko mastovit u vrdanju i smisljanju opravdanja? Ko kasni svaki dan a ko dolazi 20 minuta ranije? Ko radi dok ne obavi posao a ko samo dok ga sefovi nadziru? Ko pravi kikseve svaki cas a ko je pouzdan kao stena? Ko je lojalan firmi a ko zbrise prvom prilikom, za evro vise?Odgovore sami znate

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.