Декоративан и укусан киви
Бавећи се годинама истраживањем биљака и наставом ботанике, др Радиша Јанчић и мр Данило Стојановић прикупили су драгоцене податке о бројним биљним врстама. У књизи „Економска ботаника” проналазимо корисне информације о изгледу биљака, али и о томе како се оне или њихови плодови употребљавају. Издвајамо овог пута актинидије, код нас познате као киви.
Дрвеће, жбунови или пузавице Actinidiaceae су са крупним наизменичним листовима. Цветови су у цвастима, хермафродитни или, ређе, једнополни, петочлани са десет или више прашника. Гинецеум је синкарпан, од три до пет оплодних листића; стубићи су слободни. Плод је бобица са ситним семенима. Припадници ове фамилије су распрострањени у земљама са топлом и влажном климом. Економски значај имају само врсте рода Actinidia. То су дрвенасте лијане са листовима којио падају у јесен. Биљке су дводоме. Плодови су ваљкасте жутозелене или светложуте бобице дугачке од три до четири сантиметра.
(/slika2)Actinidia arguta – актинидија, Hardy Kiwi: Листопадна дрвенаста пузавица са голим гранама. Листови су наизменични, прости, елиптични ,дуги до дванаест сантиметара, на дугачким црвеним дршкама. По три бела једнополна петочлана цвета налазе се у пазуху листа. Мушки цветови су са много прашника, женски са тучком који носи много жигова. Биљка је дводома. Плодови су зеленожуте бобице дугачке од два до два и по сантиметра, са малим семенима.
Самоникла је у источној Азији. Гаји се и у условима континенталне климе и, за разлику од сродног кивија, подноси ниске температуре.
Плодови су слађи од кивија, имају укус који подсећа на смокву и не морају да се љуште пре употребе.
(/slika2)Actinidia chinensis – киви, Kiwi: Листопадна дрвенаста пузавица чије стабљике брзо достижу дужину од четири метра и више. Листови су наизменични, срцасти. Цвасти су са по три цвета, развијају се из пазуха листова. Цветови су једнополни, биљка дводома. Мушки цветови су са много прашника, женски са тучком који носи много жигова. Плод је јајаста длакава бобица са ситним семенима.
Расте самоникло у Кини, гаји се у подручјима са медитеранском климом.
Употреба: воће. Киви је изузетно богат витамином Це (око три грама на килограм воћне масе). Највећи извозник овог воћа је Нови Зеланд. Уосталом, плод је добио име по птици киви, симболу ове државе .Из плодова се добија протеолитички ензимактинидин.
Р. Ј. – Д. С.
Књига аутора др Радише Јанчића и мр Данила Стојановића „Економскаботаника” у издању Завода за уџбенике може да се купи у књижарама: Обилићев венац 5 (тел. 2638 405), Краља Милана 19 (тел. 3235 409), Косовска 45 (тел. 3224 708) или да се наручи путем и-мејла: [email protected].
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


