Dekorativan i ukusan kivi

Baveći se godinama istraživanjem biljaka i nastavom botanike, dr Radiša Jančić i mr Danilo Stojanović prikupili su dragocene podatke o brojnim biljnim vrstama. U knjizi „Ekonomska botanika” pronalazimo korisne informacije o izgledu biljaka, ali i o tome kako se one ili njihovi plodovi upotrebljavaju. Izdvajamo ovog puta aktinidije, kod nas poznate kao kivi.

Drveće, žbunovi ili puzavice Actinidiaceae su sa krupnim naizmeničnim listovima. Cvetovi su u cvastima, hermafroditni ili, ređe, jednopolni, petočlani sa deset ili više prašnika. Gineceum je sinkarpan, od tri do pet oplodnih listića; stubići su slobodni. Plod je bobica sa sitnim semenima. Pripadnici ove familije su rasprostranjeni u zemljama sa toplom i vlažnom klimom. Ekonomski značaj imaju samo vrste roda Actinidia. To su drvenaste lijane sa listovima kojio padaju u jesen. Biljke su dvodome. Plodovi su valjkaste žutozelene ili svetložute bobice dugačke od tri do četiri santimetra.

(/slika2)Actinidia arguta – aktinidija, Hardy Kiwi: Listopadna drvenasta puzavica sa golim granama. Listovi su naizmenični, prosti, eliptični ,dugi do dvanaest santimetara, na dugačkim crvenim drškama. Po tri bela jednopolna petočlana cveta nalaze se u pazuhu lista. Muški cvetovi su sa mnogo prašnika, ženski sa tučkom koji nosi mnogo žigova. Biljka je dvodoma. Plodovi su zelenožute bobice dugačke od dva do dva i po santimetra, sa malim semenima.

Samonikla je u istočnoj Aziji. Gaji se i u uslovima kontinentalne klime i, za razliku od srodnog kivija, podnosi niske temperature.

Plodovi su slađi od kivija, imaju ukus koji podseća na smokvu i ne moraju da se ljušte pre upotrebe.

(/slika2)Actinidia chinensis – kivi, Kiwi: Listopadna drvenasta puzavica čije stabljike brzo dostižu dužinu od četiri metra i više. Listovi su naizmenični, srcasti. Cvasti su sa po tri cveta, razvijaju se iz pazuha listova. Cvetovi su jednopolni, biljka dvodoma. Muški cvetovi su sa mnogo prašnika, ženski sa tučkom koji nosi mnogo žigova. Plod je jajasta dlakava bobica sa sitnim semenima.

Raste samoniklo u Kini, gaji se u područjima sa mediteranskom klimom.

Upotreba: voće. Kivi je izuzetno bogat vitaminom Ce (oko tri grama na kilogram voćne mase). Najveći izvoznik ovog voća je Novi Zeland. Uostalom, plod je dobio ime po ptici kivi, simbolu ove države .Iz plodova se dobija proteolitički enzimaktinidin.

R. J. – D. S.

Knjiga autora dr Radiše Jančića i mr Danila Stojanovića „Ekonomskabotanika” u izdanju Zavoda za udžbenike može da se kupi u knjižarama: Obilićev venac 5 (tel. 2638 405), Kralja Milana 19 (tel. 3235 409), Kosovska 45 (tel. 3224 708) ili da se naruči putem i-mejla: [email protected].