За нове задужбинаре

Нацрт новог Закона о задужбинама и фондацијама, који би могао да буде усвојен до краја ове године, требало би да осавремени и правно регулише задужбинарство, а самим тим и актуелизује запостављену идеју стварања трајног и вредног поклона потомству. Нова решења јасније и прецизније дефинишу могућности оснивања задужбине, фондације и фонда. По важећем закону из 1989. године, допуштено је само физичком лицу да оснује задужбину, што је спречавало развој такозваног корпоративног задужбинарства.

Једноставније речено, нови правни оквир требало би да подстакне нове велетрговце да крену путем Илије Коларца или Мише Анастасијевића, најчувенијих београдских задужбинара.

Према речима Маје Матије Ристић, начелника за опште и правне послове у Министарству културе Србије, нови предлог закона је урађен по угледу на земље као што је Немачка, које прописују једноставне услове за оснивање задужбина и фондација.

– Циљеви због којих се оснива задужбина могу бити општекорисни и приватни. Осим тога, за разлику од важећег закона, преднацрт детаљно регулише оснивање и упис у регистар задужбине или фондације, као и правна средства која стоје на располагању оснивачима у случају одбијања захтева за упис у регистар. To гарантује већи ниво правне сигурности и заштите у поступку оснивања и регистрације – каже, испред радне групе твораца преднацрта Закона, Маја Матија Ристић.

Она каже да су у последњих десетак година велике потребе наше земље у различитим областима попут људских права, екологије, социјалне заштите или културе, са собом донеле и повећање броја и развој нових фондова и фондација. Стари закон, каже Маја Матија Ристић, заснован је на превазиђеном концепту разликовања државне, приватне и друштвене својине. Истовремено, нови Закон би подстакао развој и оснивање нових фондова, и допринео оживљавању филантропске културе у Србији и повећању количине средстава усмерених у друштвено корисне сврхе.

– Нови Закон би омогућио регулисање једног дела законског оквира за функционисање непрофитног сектора, и на тај начин допринео усклађивању законодавства Републике Србије са европском добром праксом, објашњава Ристићева.

Према преднацрту закона, најмања вредност основне имовине неопходне за оснивање задужбине која делује у јавном интересу износи 50.000 евра, док је најмања вредност задужбине која ради у приватном интересу 100.000 евра. Представништво стране задужбине и фондације, по евентуалном усвајању закона, може да обавља своју делатност на територији Републике Србије после уписа у регистар страних задужбина и фондација.

Маја Матија Ристић каже да Министарство културе намерава да покрене поступак јавне расправе почетком септембра месеца.

– Тај поступак траје месец дана. Након тога, следи процедура уношења прихватљивих решења и примедби, уз мишљења надлежних државних органа. По прибављеним мишљењима, упућује се на усвајање влади и након тога бива достављен надлежном Одбору за културу и информисање у Скупштини Србије, каже Ристићева. Рад на овом Закону помогли су Фонд за отворено друштво, Институт за одрживе заједнице и америчка Агенција за међународни развој. Овај закон је резултат шестомесечног рада стручне комисије и радне групе у чијем саставу су били угледни правници, економисти, представници задужбина, фондација и невладиних организација.