Правила кучкарског лобија

Лоби као реч код старог доброг Вујаклије не постоји, али у данашње време као да нема сфере живота у којој нема лобија. У новим интернет енциклопедијама пише: „Лобирање је израз који у најширем смислу означава активности којима се нека организација, најчешће држава, настоји уверити да прихвати одређену политику. Назив за појединце и групе којима је заједничко лобирање за исти циљ јесте лоби.” Свугде у свету постоје и закони који регулишу лобирање, одређујући правила кад, где и како се сме лобирати. Тако је и код нас.
Има један озбиљан лоби који је ван свих ових дефиниција и закона, који постоји и који функционише на сасвим други начин – „кучкарски лоби”. То свакако није лоби који се може на било који начин дефинисати, то је свет који живи паралелно са свим осталим. Постоје правила која се поштују, иако има и оних који их не поштују. Да покушамо да завиримо и откријемо шта се ту дешава.
Свако ко има пса има оне редовне обавезе шетње, које не могу да се прескоче ни кад је напољу снег ни кад је температура 40 степени. И у тим ситуацијама кучкари се срећу и друже. Обавезно је и скупљање онога што љубимци остављају. Ту је „лоби” јасан. Одмах се упозорава онај ко то не поштује да је пас обавио своју физиолошку потребу и да се то скупи. Ту се некад развију расправе, има оних баш бахатих који се не обазиру, али и то је живот.
Пси су разни – велики, мали, расни, удомљене луталице – и они се некако природно групишу. Јурцају једни за другима, обрћу се, преврћу, скачу… Видиш да уживају у својој игри. Истина, дође некад до сукоба, неки се наљути па почне да режи или да напада. Ту ускачу газде и смирују их, успостављају ред. Само у том свету се све некако брзо реши.
Невероватно је како они сами умеју да одреде своје место у групи – када ће да се прикључе, када да узмакну, да се склоне... Како у томе свему нема љутње, само неке природне радости. Ту има и посебних односа, неки се више воле, више радују једни другима, неки се само помиришу и оду. Када се сретну велики и мали пас може да се деси и проблем. Истина, велики баш „не региструју” мале, а мали баш јуре на велике, поготову мужјаци.
Најчешће се не деси ништа. Само се оњуше и велики оде, али некад и није тако. Ипак се зна ко је од великих паса опасан, па се газде умешају, склоне оне мале или велике затегну на повоцу (ово се не односи на опасне расе, оне нису у овој причи).
Фантастично је како се у њиховом свету односи регулишу на природан начин, а човек је ту само да благо интервенише и буде спреман на сваку ситуацију.
Овај лоби функционише у парку. Парк је место где се сви они сусрећу и друже и организују своје односе. Парк је отворен 24 сата и свака, назовимо је интересна група, има своје време када долази. Тако пси постају група која се познаје и која поштује своја правила. Ту су и неки власници које воле да их почасте псећим слаткишима. Пси их савршено препознају и лете ка њима јер знају да ће бити награђени. То је посебан доживљај, то је чиста радост. Волела бих да их има сваки парк.
Има ситуација кад се неки пас изгуби. Једноставно се занесе и негде одлута. То је знак за узбуну. Сви присутни крећу да га дозивају и траже. Свако одлази на неку страну у нади да ће га баш тамо пронаћи. Најчешће се и нађе, а некада и пас сам оде својој кући – било је разних доживљаја и прича. Има и оних тешких прича, кад се псу нешто догоди, кад се разболи или повреди, и ту увек сви учествују и покушавају да помогну.
У парку има и псећих љубави. Једноставно се неки обожавају. Има и оних који се баш не воле, али и то се некако превазиђе. За емотивни мир изузетно је важно да се у парк не доводе женке у терању, јер то може да изазове тешку патњу код мужјака.
Окупљени око својих паса, власници постају део њихове заједнице. Пси су их увели у „лоби” и шта год да вам треба – ту су они да помогну. Да сазнате све шта се у дану догодило, довољно је да дођете у парк. Вести су оно што се догађа љубимцима, али и оне друге. Сама чињеница да сте се нашли у овом друштву значи да му припадате и да преузимате права и обавезе који ту владају.
Посебан је овај „лоби”. Нема никакве везе с оним што је дефиниција лобија, али он то на неки свој посебан начин јесте. Утицајан је и постоји само у кучкарском свету. Ако имате пса, добро је да се у њему нађете.
Уредница на Првом програму Радио Београда
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


