У САД помилован терориста Звонко Бушић

Од нашег сталног дописника
Загреб, 8. јула – Америчка савезна комисија за помиловања одлучила је да, после 32 године проведене у затвору, ослободи хрватског емигранта и усташког терористу Звонка Бушића (62), који је 1977. године осуђен на доживотни затвор због отмице путничког авиона на линији Њујорк–Чикаго и погибије полицајца који је покушао да демонтира постављену експлозивну направу на њујоршкој железничкој станици.

Према изјави портпарола те комисије Томаса Хачинсона, комисија за помиловања је наложила да Бушић буде ослобођен 20. јула и пуштен на условну слободу из затвора у Индијани у којем се тренутно налази. Тиме би одмах био пребачен у надлежност Имиграционе службе (ИНС), која треба да донесе налог о његовој депортацији без права повратка у САД.

„Бушић ће бити премештен у притвор Имиграционе службе која је овлаштена да донесе налог о депортацији. Ако се налог о депортацији изврши, услов је да више нема право на повратак у САД”, напомиње Хачинсон.

Група хрватских проусташких терориста с Имоћанином Бруном Бушићем на челу (хрватска информативна агенција ХИНА их назива „групом хрватских политичких активиста“) отела је 10. септембра 1976. године путнички авиона „боинг 727 ТWА 355” на лету између Њујорка и Чикага, а главни циљ је био да из њега баце летке изнад Лондона и Париза у којима објашњавају своју борбу за независну Хрватску. Одмах по отмици авиона поставили су захтев да се објави и садржај њиховог другог летка који су оставили у минираном претинцу за пртљаг на једној њујоршкој железничкој станици. Међутим, приликом отварања тог претинца погинуо је један амерички полицајац.

Пошто су бацили летке изнад Лондона и Париза, група Звонка Бушића званог Таик предала се у Паризу, а идуће године на суђењу у САД Звонко и његова супруга Џулијен због терористичке делатности (отмице путничког авиона и погибије полицајца) осуђени су на доживотни затвор, а њихови сарадници Фране Пешут, Слободан Влашић и Петар Матанић на по 30 година затвора.

После 11 година та тројица су помилована и ослобођена, а 1989. године на условну слободу је пуштена и Џулијен Бушић, која је одмах по доласку Туђмана на власт дошла у Хрватску и запослила се у државним органима. Туђман и његов министар одбране Гојко Шушак интервенисали су 1996. године код Ворена Кристофера за ослобађање Бушића, али без успеха, а то је поново 2004. године покушао и тадашњи хрватски министар иностраних послова Миомир Жужул. Међутим, америчка комисија за ослобађање затвореника тада је одбила помиловање, да би га одобрила две године касније, у септембру 2006. године. Тада се веровало да ће бити депортован у Хрватску до краја октобра те године, али је жалбени поступак искомпликовао ствар и Бушић је задржан у затвору све до сада.

Тадашњи председник Хрватског сабора Владимир Шекс (ХДЗ) тих дана је изјавио да је „Звонко Бушић један од пионира борбе за хрватску слободу од београдске хегемоније, али методе нису биле у складу с демократским стандардима”. Поучена искуством од пре две године, Џулијен Бушић поводом најновије вести о помиловању супруга опрезно изјављује у данашњим загребачким новинама: „Имамо назнаке да би Звонко могао бити пуштен на слободу, али се никад не зна. Вероваћу у то кад га видим”.