Амбасадоре за сада не враћамо

Иако нова влада још практично није ни почела да ради, министар спољних послова Вук Јеремић уверен је да ће сарадња са социјалистима тећи глатко. Првог радног дана свог другог мандата он на питање како ће скупштинска већина, која је ипак танка, усвајати законе неопходне за даље приближавање Европској унији – што је приоритет коалиције – одговара да у скупштини постоји „функционална већина”.

„Што се тиче ’европских закона’, закона потребних за наставак процеса европске интеграције, мислим да ту можемо да рачунамо на подршку и једног дела опозиције. Верујем да ће, за разлику од претходног сазива парламента, када смо често имали паралисање скупштинског процеса, то овог пута ићи глатко”, тврди Јеремић.

Како ћете са СПС-ом, који се противи изручивању оптужених за ратне злочине, сарађивати у остваривању пуне сарадње с Хашким трибуналом?

Један од основних принципа на којима је креирана ова коалиција јесте да ће влада за свој приоритет имати испуњавање свих међународних обавеза – а једна од међународних обавеза је и сарадња са Хашким трибуналом. Сви потписници коалиционог споразума су се око тог принципа сложили.

То укључује и изручења?

То укључује пуну сарадњу са Хашким трибуналом до њеног успешног закључења.

Када ће та сарадња бити закључена?

Надам се у најскоријем року, због тога што је то толико дуго представљало баласт и овој земљи и односима у региону. Шта год ми приватно мислили о Хашком трибуналу, а могу да разумем да неко с правом има изузетно лоше мишљење и да нема поверења у тај суд, пуна сарадња с Хагом је наша међународна обавеза и јасно зацртан приоритет ове коалиције.

Пуна сарадња са трибуналом је и услов да би на снагу ступио потписани Споразум о стабилизацији и придруживању. Да ли имате неких назнака да би Холандија могла да одустане од свог захтева да Ратко Младић буде изручен да би споразум ступио на снагу?

Пуна сарадња са Хашким трибуналом је усвојени критеријум политичког условљавања на нашем европском путу, а оцену о томе да ли је наша сарадња пуна или не даје Хашко тужилаштво, односно тужилац Брамерц, који о томе обавештава Европску унију. Ја сам уверен да ће након што се испостави да ова влада има пуну сарадњу са судом, тужилац Брамерц о томе обавестити ЕУ и да то више неће представљати задршку за даље институционалне кораке на путу ка нашем пуноправном чланству у Европској унији.

Дакле, ако Брамерц да позитивну оцену, Холандија ће одустати?

Ако Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом и Тужилаштво има такав закључак, онда нема ниједног формалног разлога да се заустави наш пут ка пуноправном чланству.

Када очекујете да Србија постане кандидат за чланство у ЕУ?

Није немогуће, ако будемо сви радили пуном паром, да се то деси до краја ове године, али у сваком случају ако не током француског председавања онда током чешког почетком следеће године.

Да ли се од Србије тражи да у замену за добијање статуса кандидата почне да сарађује са мисијом ЕУ на Косову?

Питање Косова и Метохије и питање интеграције Србије у ЕУ су раздвојена и не очекујем да ће бити успостављена било каква врста условљавања, макар и имплицитног, да се та два одвојена колосека споје.

Чак и ако француски председник Никола Саркози каже да ће Србија моћи у ЕУ тек када призна независно Косово?

Нисам чуо да је он то рекао и према ономе што ја знам то није став Француске. Нико од Србије то није тражио, ја верујем да неће ни тражити, а у случају да неко ипак буде тражио, одговор Србије би био „не”, шта год да је цена.

Најавили сте разговоре о реконфигурацији Унмика. Када ће нови шеф мисије УН Ламберто Цанијер доћи у Београд?

Мислим да је апсолутно неопходно да што пре почнемо да разговарамо са Уједињеним нацијама о томе како треба да изгледа оптимална структура међународних цивилних снага на терену. То ће бити један од приоритета нове владе да би се дошло до неког модела који је прихватљив за све, укључујући и Србију, и који ће добити подршку Савета безбедности, а самим тим и легитимитет. Намеравамо да разговарамо са Њујорком, односно са Генералним секретаријатом УН о томе, а касније свакако и са господином Цанијером.

Имате ли информацију да је реконфигурација већ почела на терену?

Ми смо са жаљењем констатовали да је без консензуса заинтересованих страна започет тај процес реконфигурације. Мислимо да то није био добар гест, да не доприноси изградњи поверења и враћа нас корак даље од проналажења компромиса око међународног цивилног присуства. Ипак, надам се да тај процес неће бити завршен без ангажмана и пристанка Београда и потврде у Савету безбедности УН. Уколико то буде случај, ми то нећемо моћи да прихватимо. Али, ми желимо да се ангажујемо, желимо да будемо део тог процеса, да у ту реконфигурацију уградимо своје ставове и да на крају то преобликовано цивилно присуство буде прихватљиво за нас и потврђено у Савету безбедности.

Председник Тадић изјавио је да у Савету безбедности постоји већина која је против ставова Србије. Зар та већина није постојала и раније?

Некада је била танка већина, сада је можда мало јача, али у Савету безбедности се не одлучује простом већином. Постоје јасни начини одлучивања и неки гласови носе већу тежину него други. Две сталне чланице – и не само оне – на косовски проблем гледају готово идентично као Србија. Према томе, кад је реч о Савету безбедности ту нисам обесхрабрен. Подршку Савета безбедности може да добије само онај став са којим се Србија сложи.

Да ли је за Србију прихватљиво да Унмик остане само на северу Косова и Метохије?

Ми сматрамо да Уједињене нације морају да буду присутне на целом Косову и Метохији у складу са Резолуцијом 1244. Можемо причати о реконфигурацији међународног цивилног присуства на терену, али што се тиче нас, кишобран за било коју реконфигурацију мора бити УН на целој територији јужне покрајине.

Председник Тадић је такође рекао да су потребне и нова стратегија и нова тактика у одбрани Косова. Знате ли детаље о томе?

Време пред нама биће време агилнијег и конструктивнијег ангажмана са свим чиниоцима у међународној заједници да бисмо остварили наше националне интересе, укључујући очување суверенитета и територијалног интегритета. После доста дугих и трауматичних изборних процеса кроз које смо пролазили шест месеци, сада коначно имамо јаку институционалну подлогу да се с пуним капацитетом ангажујемо у нашим дипломатским напорима. То подразумева и проналажење дугорочног решења за статус Косова и Метохије. Важан корак у том дипломатском процесу биће покушај да се обезбеди већина у Генералној скупштини УН за резолуцију којом ће бити тражено консултативно мишљење Међународног суда правде. То неће бити лако, јер ће бити велики отпор тој идеји. Ова земља нема велике дипломатске ресурсе, али учинићемо све да ту велику утакмицу у Генералној скупштини добијемо.

Да ли то веће ангажовање значи да ће министри од сада моћи да разговарају са амбасадорима држава које су признале независност Косова?

Што се тиче нашег Акционог плана, односно нашег дипломатског приступа, он ће бити динамично сагледан и по потреби мењан, а циљ ће бити оптимизација наших ресурса и учинака. Морамо да појачамо дипломатске напоре, али и да водимо рачуна да не изгледа као да смо одустали од борбе против признавања једнострано и нелегално проглашене независности Косова и Метохије.

То значи да за сада нема ни повратка наших амбасадора у оне земље које су признале независност Косова?

У овом тренутку не.

Чак и да почну преговори о чланству у ЕУ, зар се не бојите да би због унутрашњих превирања у самој Унији чланство Србије могло да буде одложено на много дужи рок него што смо до сада мислили?

ЕУ тренутно пролази кроз унутрашња институционална превирања, али је то један динамичан механизам који, уверен сам, може да превазиђе те проблеме. Верујем да ће то бити тако да се не затворе врата даљем проширењу. Ми се у овом тренутку налазимо у стадијуму прикључења у којем нас та институционална превирања не додирују директно. Очекујем да ће до тренутка када дођемо до самог приступања Унији ти проблеми бити решени.

-----------------------------------------------------------

Кандидат за ЕУ само са Косметом

Формално гледано, кад Србија буде подносила кандидатуру за чланство у ЕУ, да ли ће она то учинити са територијом Косова и Метохије или без ње?

Са територијом Косова и Метохије, јер је наша територија јасно дефинисана нашим уставом. Сва међународна документа која потписујемо морају бити у складу са Уставом наше земље.

Значи, очекујете да и оне земље које су признале независност Косова прихвате кандидатуру Србије у њеним уставним границама?

Србија неће потписивати ниједан међународни документ нити улазити у било који међународни ангажман који је у супротности са њеним Уставом.

-----------------------------------------------------------

У случају Ковачевић не сме бити прекршен Устав

Случај Миладина Ковачевића поново је уздрмао већ добро уздрмане односе Србије и САД. Шта ваше министарство ради да се тај случај реши?

То је случај за жаљење. МСП је муњевито реаговао повлачећи све своје службенике који су били укључени у овај случај. Ми спроводимо унутрашњи дисциплински поступак и сарађујемо са америчким властима. У сваком случају, решењем које буде пронађено неће бити прекршени Устав и закони Србије.

Значи, Ковачевић неће бити изручен?

МСП не одлучује о томе, али сам уверен да ћемо наћи решење којим ће све стране бити задовољне.

Да ли можда сумњате у могућу корупцију у случају издавања привремене путне исправе Ковачевићу?

Дисциплински поступак је у току, па не бих да се за сада изјашњавам о томе.