Полиција истренирала строгоћу

Вест о повратничкој турнеји британске групе "Полис" многи су у дискографској индустрији тумачили као знак лошег статуса Стингове самосталне каријере. Но, и пре недавно објављеног реформисања групе "Led Zeppelin" за лондонски концерт 26. новембра, у овој години је забележено довољно носталгичних окупљања старих мајстора: од "Genesis" и "Van Halen", преко "The Stooges" Игија Попа, до "Rage Against The Machine" и "Полис". Ако "Led Zeppelin" једним наступом срамежљиво сигнализирају како, ипак, немају снаге за читаву турнеју, оно што се видело и чуло на концерту "Полис" у Бечу показује да Стинг и друштво ипак знају шта раде и имају снаге да то изведу. У одавно распродатој дворани "Штадхале" око 15.000 посетилаца видело је солидан концерт, помало лишен емоција и страсти, али врло професионално изведен.

Бечки концерт био је при почетку једномесечне европске турнеје коју "Полис" завршавају у лондонској "Вембли арени" 20. октобра, иако су у Лондону пре десетак дана две вечери заредом свирали на стадиону "Tвикенам". Стинг и друштво су овог пролећа већ одсвирали први део северноамеричке турнеје, где се још једном враћају крајем године. Да ли се ради о прилици која је била пружена "једном у животу", или је можда ипак у питању наставак каријере, знаће се након завршетка десетодневне аустралијске турнеје у Перту 1. фебруара 2008.

Можда су концерти "Полис" на повратничкој турнеји прекратки, узимајући у обзир двадесетогодишњу паузу у раду групе, али сат и четрдесет минута интензивног наступа са 19 песама није лако издржати у скученом и исцрпљујућем формату свирачке тројке. Након почетка са заштитним знаком "Message in the Bottle", као основна предност показао се модеран свирачки приступ који је енергијом и полетом још крајем седамдесетих година означио смену генерација на светској рок сцени. Ефектна сценографија и добар разглас били су довољна подршка бенду који поштено наступа без додатних чланова, ослоњен само на своје снаге. Три велика видео-екрана смештена изнад велике кружне позорнице са луксузном расветом, слично као на наступима групе "U2", приказивала су посебно сваког од тројице музичара. Између рефлектора и видео-екрана смештен је шарени електронски видео "прстен", провучен око целе бине, који је са разнобојним графизмима дао одлично визуелно решење "међупростора" изнад позорнице.

У прошлости рок сцене никада није било лако "напунити" звук тројици музичара, од којих су само двојица на хармонијским инструментима. И "The Who" и "Led Zeppelin" имали су "четвртог човека"– певаче који нису свирали, али "Полис" са Стингом на басу и вокалима, мајсторским бубњаром Стјуартом Копландом и Ендијем Самерсом на гитари још су крајем седамдесетих година прошлог века унели у поп-музику модерну лепршавост која им је, поред каталога хитова, била и остала највећа предност. Опредељујући се у Бечу за листу највећих хитова тешко да су могли погрешити, али је у сат и четрдесет минута наступа било очигледно да сваки од чланова мора дати свирачки максимум.

Стингова одлична вокална форма, упоредо са свирањем бас-гитаре била је очекивана с обзиром на сталну соло каријеру. Повремене дуже соло деонице солидног Ендија Самерса показале су да је ипак занимљивији као ритам гитариста, али је очигледно да су "Полис" морали да "растегну" неке песме и убаце соло деонице како би сваки од чланова групе добио простора за доказивање тезе о три равноправна удела у звуку групе. Када се Стјуарт Копланд преместио за други сет бубњева, са гонговима, тимпанима, разним удараљкама и вибрафоном, добили смо сет песама започет са "Wrapped around your Finger" које су, скретањем према јачим ритмичким фигурама, донеле промену у амбијенту концерта и причу одвеле према атмосферичној свирци налик филмској музици какву Копланд компонује у соло каријери.

Чинило се да "Полис" боље функционишу у софистицираним песмама са каснијих албума попут "Syncronicity", док је у раним радовима ипак видљив проток година и немогућност постизања истог енергетског набоја. Не може се ипак порећи да су материјале који и данас звуче прилично модерно извели на достојанственом нивоу који не компромитује бољу прошлост. Након што је званични део концерта завршен песмом "Can′t Stand Losing you", први бис са четири песме публици је донео изворне верзије евергринова "Roxanne" и "Every Breath you Take", које Стинг на солистичким наступима редовно маскира у другачије аранжмане и "масакрира" њихову некадашњу привлачност. Полетном, скоро новоталасном "Next to you" на другом бису завршен је солидан концерт који је уз громогласно одобравање публике у дворани "Штадхале" показао да је полиција, упркос мањим замеркама, ипак добро "истренирала строгоћу".