Срце спортисте може да стане и због капи за нос

Читав свет је занемео када је у 42. минуту утакмице Европског првенства у фудбалу између Данске и Финске фудбалер Кристијан Ериксен пао на терен и престао да дише. Лекари су објаснили да је имао срчани застој и да је урађена реанимација, после које је познати везиста Интера одведен на даљи опоравак у болницу у Копенхагену.

– Вратили смо га после једног покушаја. То је прилично брзо – пренео је АП речи тимског доктора Мортена Боусена. Он је истакао да је брзина указивања помоћи играчу данске репрезентације била кључни фактор, као и да још увек није јасно зашто је Ериксен колабирао. Мишљење је да двадесетдеветогодишњи Ериксен можда не би преживео да се утакмица није играла на великом фудбалском турниру, на коме се користи врхунска медицинска опрема.

– Мислим да је то било одлучујуће. Период од тренутка када се то догодило, када је пао, до момента када је добио помоћ кључни је фактор, а то време је било кратко и пресудно – рекао је Боусен.

Фудбалски савез Данске саопштио је да је Ериксен у стабилном је стању.

Санџај Шарма, који се сматра једним од водећих спортских кардиолога у Енглеској, каже да за сада није извесно да ли ће се дански фудбалер у будућности вратити фудбалу.

– Одличан је податак да је стабилан и будан. Не знам да ли ће играти фудбал икада више. Да не кажем ово превише отворено, он је умро данас. Иако на неколико минута, али умро је и да ли ће му лекари дозволити да умре поново? Одговор је не – уверава Шарма.

Један од најпознатијих српских кардиохирурга професор др Миљко Ристић, председник Здравствене комисије Фудбалског савеза Србије, каже за наш лист да се дуго бави бригом о здрављу фудбалера и да су углавном изненадни срчани застоји на терену последица пропуштених лекарских прегледа. Ти прегледи се обављају два пута годишње и подразумевају озбиљне кардиолошке анализе, па се ретко кад не открије нека патолошка малформација уколико је спортиста има.

Професор Ристић подсећа да се Ериксен веома брзо повратио у живот, за неколико минута, па не би требало да има неке озбиљне последице. Дешава се да реанимације трају и по неколико сати, а да се људи у великој мери опорављају. Када реанимације дуго трају, доста се оштети срчани мишић, али је добро што он има способност брзе регенерације уколико реанимација није дуго трајала.

– Верујем да ће Ериксен моћи да се опорави после свега и да ће да настави да се бави спортом – сматра др Ристић.

Када је реч о проблемима спортиста на које највише треба обратити пажњу, наш саговорник истиче да су то изненадна срчана смрт, повреде, употребе наркотика. Многи препарати су забрањени за спортисте, али их они користе без консултација с лекаром.

– Некада фудбалери нису ни свесни да неке ствари које се користе уобичајено у свакодневном животу код њих могу да изазову одређена стања. Дакле, одређени препарати могу код спортиста у напору да утичу на рад срца. На пример, капи за нос су потпуно безазлен производ и неки спортисти у исто време користе по четири-пет бочица. То није препоручљиво, као ни узимање препарата за избацивање течности, што код њих може да изазове контраефекат. Постоји књижица с више од 500 забрањених средстава и медикамената које спортисти не смеју да користе. Једна је ствар када неко мирује и узима неке лекове, а друга када то ради такмичар под великим напором – напомиње др Ристић.

Најчешћи узроци изненадне срчане смрти млађих спортиста јесу наследни поремећаји који узрокују смртоносне аритмије. Више од 20 патолошких стања може да доведе до отказивања рада срца, подсећа овај стручњак.