НАТО поменуо „Дејтон”, али не и „конститутивне народе”

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Политичке активности из суседне Хрватске и настојање председника те земље Зорана Милановића да се у документу НАТО-а помену и Дејтонски споразум и конститутивни народи, узбуркали су политичке страсти и у БиХ. Хрватска је, наиме, сугерисала да се у декларацији НАТО-а, у делу који се односи на БиХ, помене и Дејтонски споразум, као и конститутивни народи, али је у завршном документу усвојеном у понедељак поменут само мировни уговор. То је наишло на опречна тумачења у БиХ. Тамо се политичка дискусија водила о темама у вези с којима и иначе владају сасвим подељена мишљења, која су узрок честих трзавица – најпре око размимоилажења у вези с тиме да ли будућност БиХ лежи у грађанском моделу или оном који је дефинисан Дејтонским споразумом, који устројство тронационалне земље базира на конститутивним народима.

Иако је Милановић у декларацији НАТО-а успео да издејствује помен Дејтонског споразума, али не и конститутивних народа, у самој Хрватској суочава се с оптужбама да јефтиним потезима скупља поене тобож бринући за права Хрвата, док из Сарајева долазе анализе у којима доминирају процене да је реч о Пировој победи хрватског председника, која неће имати ефекте. Ликује се, наиме, што Милановић код чланица НАТО-а није успео да издејствује да се у документ прогура и реченица о конститутивним народима, у чему су неки аналитичари одмах видели ново опредељење Запада у којем „грађански концепт” преузима примат над националним у БиХ, иако се у самом документу, како су јавили хрватски медији, не помињу ни грађани.

У Републици Српској такву реакцију Сарајева читају као потврду оправданости својих страховања да се под изговором грађанског уређења БиХ настоји умањити значај и улога конститутивних народа, што се у Бањалуци преводи као антидејтонско залагање за изградњу босанског идентитета, како је то дефинисано у програмској платформи Изетбеговићевог СДА. У документу НАТО-а, пак, поменута је изборна реформа, а политичари у БиХ позвани су да је спроведу. Реформа Изборног закона БиХ уједно је основни камен спотицања између бошњачких и хрватских политичара у БиХ. Хрвати, наиме, захтевају реформу како би се онемогућило да им бројнији народ бира политичке представнике, као што се десило приликом избора Жељка Комшића у Председништво БиХ. Коментаришући активности у Бриселу, хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић је оценио да то што у завршни документ самита НАТО-а није ушла формулација „конститутивност народа у БиХ”, као што је тражио Милановић, говори о томе да је тај концепт „супротан стандардима НАТО-а и ЕУ”. Хрватски медији пишу како је Милановићев потез поново посвађао Пантовчак и владу ХДЗ-а. С једне стране, оцењује се да се тиме „повлађује десници”, а с друге да је Хрватска овим потезом стала у заштиту Хрвата, али и „правичне дејтонске БиХ, једине каква је могућа”, како је рекао Нино Распудић, потпредседник Одбора за права Хрвата изван Хрватске у Хрватском сабору. Сарајевски професор Шаћир Филандра сматра да су „Хрвати у БиХ поново монета за поткусуривање”, у политичкој борби у Хрватској, а сарајевски медији у свему виде „билдовање мишића на БиХ”.

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је у декларацији имплицитно потврђена конститутивност народа, јер Дејтонски мировни споразум, на који се позива НАТО, и Устав БиХ као његов саставни део, садржи управо одредбу о конститутивности народа.

Зоран Милановић изразио је задовољство што је у завршном документу Самита НАТО-а, у делу који говори о БиХ, поменут Дејтонски споразум, али је исказао и забринутост због отпора неких држава. „Мораћемо да испитамо шта тачно стоји иза тога и како је могуће да један, не баш мали број држава саботира, отворено опструише, онемогућава да се у пасусу о БиХ уопште спомене Дејтонски споразум, као да је то нешто отровно”, рекао је Милановић, преноси „Индекс”. Како је за „Глас Српске” прокоментарисао Жељко Будимир, професор ФПН у Бањалуци, позивање на Дејтон представља трн у оку бошњачкој страни, „која је у процесу изградње некаквог грађанског друштва и државе”, оценивши да деловање Милановића иде наруку српском руководству, које се залаже за доследну примену Дејтонског мировног споразума.