NATO pomenuo „Dejton”, ali ne i „konstitutivne narode”

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Političke aktivnosti iz susedne Hrvatske i nastojanje predsednika te zemlje Zorana Milanovića da se u dokumentu NATO-a pomenu i Dejtonski sporazum i konstitutivni narodi, uzburkali su političke strasti i u BiH. Hrvatska je, naime, sugerisala da se u deklaraciji NATO-a, u delu koji se odnosi na BiH, pomene i Dejtonski sporazum, kao i konstitutivni narodi, ali je u završnom dokumentu usvojenom u ponedeljak pomenut samo mirovni ugovor. To je naišlo na oprečna tumačenja u BiH. Tamo se politička diskusija vodila o temama u vezi s kojima i inače vladaju sasvim podeljena mišljenja, koja su uzrok čestih trzavica – najpre oko razmimoilaženja u vezi s time da li budućnost BiH leži u građanskom modelu ili onom koji je definisan Dejtonskim sporazumom, koji ustrojstvo tronacionalne zemlje bazira na konstitutivnim narodima.

Iako je Milanović u deklaraciji NATO-a uspeo da izdejstvuje pomen Dejtonskog sporazuma, ali ne i konstitutivnih naroda, u samoj Hrvatskoj suočava se s optužbama da jeftinim potezima skuplja poene tobož brinući za prava Hrvata, dok iz Sarajeva dolaze analize u kojima dominiraju procene da je reč o Pirovoj pobedi hrvatskog predsednika, koja neće imati efekte. Likuje se, naime, što Milanović kod članica NATO-a nije uspeo da izdejstvuje da se u dokument progura i rečenica o konstitutivnim narodima, u čemu su neki analitičari odmah videli novo opredeljenje Zapada u kojem „građanski koncept” preuzima primat nad nacionalnim u BiH, iako se u samom dokumentu, kako su javili hrvatski mediji, ne pominju ni građani.

U Republici Srpskoj takvu reakciju Sarajeva čitaju kao potvrdu opravdanosti svojih strahovanja da se pod izgovorom građanskog uređenja BiH nastoji umanjiti značaj i uloga konstitutivnih naroda, što se u Banjaluci prevodi kao antidejtonsko zalaganje za izgradnju bosanskog identiteta, kako je to definisano u programskoj platformi Izetbegovićevog SDA. U dokumentu NATO-a, pak, pomenuta je izborna reforma, a političari u BiH pozvani su da je sprovedu. Reforma Izbornog zakona BiH ujedno je osnovni kamen spoticanja između bošnjačkih i hrvatskih političara u BiH. Hrvati, naime, zahtevaju reformu kako bi se onemogućilo da im brojniji narod bira političke predstavnike, kao što se desilo prilikom izbora Željka Komšića u Predsedništvo BiH. Komentarišući aktivnosti u Briselu, hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić je ocenio da to što u završni dokument samita NATO-a nije ušla formulacija „konstitutivnost naroda u BiH”, kao što je tražio Milanović, govori o tome da je taj koncept „suprotan standardima NATO-a i EU”. Hrvatski mediji pišu kako je Milanovićev potez ponovo posvađao Pantovčak i vladu HDZ-a. S jedne strane, ocenjuje se da se time „povlađuje desnici”, a s druge da je Hrvatska ovim potezom stala u zaštitu Hrvata, ali i „pravične dejtonske BiH, jedine kakva je moguća”, kako je rekao Nino Raspudić, potpredsednik Odbora za prava Hrvata izvan Hrvatske u Hrvatskom saboru. Sarajevski profesor Šaćir Filandra smatra da su „Hrvati u BiH ponovo moneta za potkusurivanje”, u političkoj borbi u Hrvatskoj, a sarajevski mediji u svemu vide „bildovanje mišića na BiH”.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je u deklaraciji implicitno potvrđena konstitutivnost naroda, jer Dejtonski mirovni sporazum, na koji se poziva NATO, i Ustav BiH kao njegov sastavni deo, sadrži upravo odredbu o konstitutivnosti naroda.

Zoran Milanović izrazio je zadovoljstvo što je u završnom dokumentu Samita NATO-a, u delu koji govori o BiH, pomenut Dejtonski sporazum, ali je iskazao i zabrinutost zbog otpora nekih država. „Moraćemo da ispitamo šta tačno stoji iza toga i kako je moguće da jedan, ne baš mali broj država sabotira, otvoreno opstruiše, onemogućava da se u pasusu o BiH uopšte spomene Dejtonski sporazum, kao da je to nešto otrovno”, rekao je Milanović, prenosi „Indeks”. Kako je za „Glas Srpske” prokomentarisao Željko Budimir, profesor FPN u Banjaluci, pozivanje na Dejton predstavlja trn u oku bošnjačkoj strani, „koja je u procesu izgradnje nekakvog građanskog društva i države”, ocenivši da delovanje Milanovića ide naruku srpskom rukovodstvu, koje se zalaže za doslednu primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma.