Планови за информатичку деценију Суботице

Суботица – До сада су рађене разне пројекције Суботице за наредну деценију, али први пут у тај посао упустили су се и информатичари. Мада ангажовани у области где влада велика и оштра конкуренција, у Суботици су уједињени и у заједнички кластер, а нови пројекат, проистекао из првих приватних контаката уобличен је у званичан назив „ИТ Суботица 2030” и окупио је неколико информатичких компанија.

Иницијатори су били Бранимир Гајић, један од оснивача компаније „Инфостуд”, и Џорџ Салфелт, оснивач компаније „Оксалити” (Auxality), с којом је из Шведске стигао у Суботицу.

У свету су информатички центри постали градови средње величине, који имају, попут Хајделберга у Немачкој или Левена у Белгији, испод 150.000 становника, или као Лунд у Шведској испод 100.000. То је и профил Суботице са 104.000 грађана. Осим тога, у Суботици и околини постоји око 50 средњих школа које имају неки информатички смер или одељење, а чланице ИТ кластера и учеснице овог пројекта су и Виша техничка школа струковних студија и Економски факултет, који као високошколске установе даље образују информатичаре.

Важно је и да овакви урбани информатички центри буду у радијусу од 100 километара од другог великог центра, а управо то је удаљеност до Новог Сада, а упола мање до суседног мађарског града Сегедина. Што се информатичких снага тиче, према ономе што су у име својих делатника представили Гајић и Салфелт, суботички ИТ кластер окупља 20 компанија, са укупно преко хиљаду запослених, око 500 висококвалитетних кадрова који зарађују преко хиљаду евра, а ту је и велики број фриленсера. Тренд у свету показује да стручњаци овог профила траже средине у којима имају боље услове за живот својих породица, удаљавају се од буке и ужурбаности великих градова, али им остају ипак довољно близу, остварујући непосреднији контакт с природом. Док инвестиције у информатичкој индустрији у ЕУ износе 800 евра по глави становника, код нас су десет пута мање. Дакле, постоји огроман простор за раст, а суботички информатичари их виде у изграђивању слике Суботице с препознатљивом информатичком експертизом, освајање онога што се назива „велика карта”, а то је рад с неком од великих компанија, развијање конгресног центра, уз обезбеђивање здравог животног окружења у атрактивном граду.

„Наш циљ је да у наредних 10 година Суботицу поставимо на мапу регионалних и националних ИТ центара, да направимо добру спрегу за младе, од образовања, пракси, рад и комплетног живота у Суботици. Наравно, да ће највећи ИТ центри бити у великим градовима, али и мали градови имају шансу да се позиционирају јер ИТ технологија омогућава да се квалитетни бизниси развијају, одржавају и у мањим местима. Експертиза мора да се развија у спрези с образовним институцијама”, каже Бранимир Гајић и додаје да Суботица може да има компететивне предности у областима као што су софтверско инжењерство, машинско учење и вештачка интелигенција.

Информатички послови могу да привуку велики број младих људи, за разлику од садашње ситуације када углавном одлазе на рад у иностранство, а један од оних који се кретао у супротном правцу управо је Џорџ Салфелт, који каже: „Нисмо случајно овде, био сам у Кини и Индији, где имате велики број радника у информатичком послу. Ми нисмо ту због таквог великог броја, ми смо ту да бисмо пронашли експерте, развијали их и остварили дугорочне планове. Многе велике компаније теже да своја одељења развоја, истраживања и експертизе сместе у хармонично и мирно окружење. То је оно што настојимо да изградимо овде у Суботици. Не претендујемо да се такмичимо с великим срединама, већ да будемо ниша која ће привући међународне компаније”, каже Салфелт.