Искра поверења између САД и Русије

Илустративну оцену самита у Женеви дао је сам руски председник цитирајући речи Толстојевог јунака: „У животу нема среће, постоје само њени одблесци – цените их и живите од њих”. Владимир Путин, који воли да цитира мисли руских класика (што страним медијима ствара главобољу у преводу), на конференцији за новинаре овако је оценио перспективу односа Русије и САД после разговора с Џозефом Бајденом, закључивши да је муња засветлела, иако „у овој ситуацији не може постојати врста породичног поверења”.

С обзиром на то да су дипломате обеју страна пре разговора биле веома уздржане у прогнози очекивања, а поготово не закључења било каквог писаног документа, заједничка изјава о стратешкој стабилности је била изненађење. Русија и САД њоме су се обавезале да ће ускоро покренути свеобухватан дијалог о овом питању. Изненађење је било тим веће јер је Бајденов претходник Доналд Трамп одбио да изда сличну заједничку изјаву. Она би могла да значи почетак рада на великом споразуму о контроли наоружања после продужења уговора СТАРТ 3, чије је продужење до сада било једини позитиван догађај у односима двеју сила.

И амерички председник је на својој конференцији за медије нагласио да САД и Русија сада имају јасну основу за заједнички рад и да ће у наредних шест месеци до годину дана показати да ли су успели да покрену стратешки дијалог. Уз одлуку о враћању амбасадора у Вашингтон и Москву и разговору о сајбер нападима даље од међусобних оптужби, ово је најважније достигнуће које може две силе извести на пут нормализације односа. Иако нико не верује да је тај циљ могуће остварити ускоро, барем би се могло очекивати да сада буду смањене међусобне оптужбе.

Повратак амбасадора (Анатолиј Антонов је већ три месеца у Москви, а Џон Саливан је пре два месеца отпутовао у Вашингтон), даје шансу за разговоре. Руске дипломате су најавиле да би Антонов могао да стигне у Вашингтон већ до краја месеца. У прилог смањењу тензија ишла би размена по двојице затвореника оптужених за шпијунажу.

Даље, суштина овог самита је испуњена тиме што су две стране успеле да разговарају, а да притом остану на позицијама својих интереса. Састанак у најужем кругу трајао је много дуже него што је планирано, док је проширени формат био скраћен. Лидери су се усагласили и успешно избегли излазак на терен ултиматума, остали су противници, али није било (барем то није објављено) захтева за уступке које би сматрали условом за решење одређених проблема. Иако је било таквих тема, нарочито за Русију (Украјина и унутрашња питања), чини се да је у вези с њима избегнута конфронтација. Према руској страни, о питању Украјине се разговарало, али не детаљно. Путин је нагласио да Русија у том случају има само једну обавезу – спровођење Минских споразума – уколико је Кијев спреман за то. „Колико сам разумео председника Бајдена, он се сагласио да би ти споразуми требало да буду централно решење за југоисток Украјине”, рекао је Путин и нагласио да укључење Украјине у НАТО представља „јаркоцрвену линију”.

Што се тиче судбине Алексеја Наваљног, Бајден је рекао да ће, ако Наваљни умре у затвору, последице по Русију бити погубне, а портпарол Кремља Дмитриј Песков је јуче нагласио да захтев за његову размену нико у америчкој делегацији није ни споменуо. У оквиру тема о којима Путин није желео да разговара била су људска права у Русији и стављање невладиних организација на листу страних агената. Видело се то по његовом одговору на новинарска питања, кад је споменуо да не жели да дозволи сукобе какви су се догодили унутар САД.

Иако је амерички председник са састанка понео писану спремност Русије, која значи њену предвидљивост у сфери безбедности, што је било његово основно очекивање, амерички медији углавном нису задовољни резултатима. Си-Ен-Ен је констатовао да је Путин однео победу на самиту у Женеви и да је томе допринео сам Бајден, између осталог, избегавши заједничку конференцију за новинаре како би избегао пи-ар катастрофу. Бајденов „грех” је у томе што је позвао Путина на састанак, пружио му могућност да заустави погоршање односа, као и да ће после сусрета Вашингтон оклевати да уведе нове економске санкције. „Тајм” такође критикује самит, јер је омогућио Путину да изађе на светску сцену под једнаким условима са САД. „Њујорк тајмс” је коментарисао да се Бајденов оптимизам граничи с „алармантном наивношћу” и поставио питање да ли је Бајден спреман да издржи руску агресију на источно крило НАТО-а, разорне сајбер нападе и погоршање људских права у земљи.