Корак ка новом мосту у Новом Саду

Нови Сад – Нови мост преко Дунава у Новом Саду, који је деценијама планиран у продужетку садашњег Булевара Европе према Сремској Каменици, градиће се на основу јуче донетог урбанистичког плана детаљне регулације (ПДР). У градској скупштини, која је акт усвојила, готово да није било дилеме да ли је нови, четврти по реду, мост потребан граду који расте, у коме је све више и људи и саобраћаја.

Ниједан одборник није био искључиво против, па ни малобројна опозиција у овом парламенту, која је делом подржала предлог (СРС), а делом остала уздржана (ДСС). Док су одборници заседали у Бановини, испред згрaде је протестовало десетак грађана из удружења „Дунавац Шодрош”. Ни они, како су поручили, нису против мостова, ни развоја Новог Сада, али тврде да се угрожава плавно подручје око моста које је круцијално важно за заштиту од поплава, о чему је говорила њихова представница Даниела Стојковић Јовановић. Најавили су и тужбу у вези с тим. Иначе, група грађана се ипак појавила на протесту који је био изненадно отказан због противљења учешћу кампање „Види гари, не може”, за коју сматрају да је политизована.

Власти су јуче истакле да је план детаљне регулације новог моста један од најважнијих стратешких докумената града у чијим актима је ова идеја зацртана 70 година, а сада ће омогућити остварење тог пројекта који је недавно добио статус од националног значаја. Финансира га држава у целости, из кинеског кредита, а градиће га, по директном договору, предузеће из Кине, које гради и Фрушкогорски коридор. Мост који је називан и мост обилазница, иако ће пролазити кроз град, биће дугачак 2,4 километра, имаће по две коловозне траке, као и обостране пешачке и бициклистичке стазе.

„О оправданости изградње новог моста најбоље сведоче статистички подаци. Ако узмемо да је Нови Сад прошле године имао око 400.000 становника и 120.000 регистрованих возила, раст града захтева и четврти мост који ће омогућити растерећење битног правца, од Моста слободе до железничке станице. Све раскрснице на том потезу су под великим притиском”, навео је заменик градоначелника Милан Ђурић.

Мост ће повезати, како је истакао, и државне путеве кроз Срем, Мачву и Посавину с Бачком, и олакшати становницима ових регија приступ Новом Саду, а повезаће се и са Фрушкогорским коридором.

Усвојени план ће омогућити, према његовим речима, и почетак експропријације коју ће спровести ЈП „Коридори Србије”.

Уздржаност ДСС-а од предлога одборник Бојан Радојевић објаснио је „техничким мањкавостима” плана, иако у суштини сматрају да би изградња новог моста била добра за град. Мањкавости се тичу, како је објаснио, тога што мостовски вијадукт почиње знатно пре моста и пролази дуж булевара поред станова, испод прозора, стварајући загађење. По њему, овај мост нема већег значаја за Нови Сад јер је оријентисан ка транзитном саобраћају, али биће, додаје, посредне користи.

И одборник Милорад Мирчић (СРС) подсећа да је идеја о мосту стара више деценија, али напомиње и да датира из доба једнопартијског система, те да око тога, како је казао, можда има симболике што се данас остварује.

Он сматра да „нема благе везе” то што причају грађанске иницијативе и сматра да се расправа можда може повести око цене пројекта, али да ни ту нема много избора. Ради се, иначе, о 130 милиона евра. По његовим речима, мало ко је вољан, са Запада, да кредитира саобраћајнице које повезују Србију и Српску. „Неће ни Европска банка за обнову и развој, па су остали наши проверени, доказани, пријатељи Кинези, и остали су Руси”, додаје.

„Сама чињеница да се транзитни саобраћај усмерава према будућем Фрушкогорском коридору довољан је разлог да свако ко је иоле реалан подржи овакав пројекат”, истакао је Мирчић.

Подршка предложеном плану моста стигла је и од ЛСВ-а, чији одборник Роберт Колар каже како урбанистичке планове не доносе политичари већ урбанисти. Поузда се у стручност урбаниста и поручује суграђанима да „не наседају” на политизацију око новог моста. По њему, једина политика овде је одважност градске власти да план спроведе и то што су грађани бирали ову власт.