Korak ka novom mostu u Novom Sadu

Novi Sad – Novi most preko Dunava u Novom Sadu, koji je decenijama planiran u produžetku sadašnjeg Bulevara Evrope prema Sremskoj Kamenici, gradiće se na osnovu juče donetog urbanističkog plana detaljne regulacije (PDR). U gradskoj skupštini, koja je akt usvojila, gotovo da nije bilo dileme da li je novi, četvrti po redu, most potreban gradu koji raste, u kome je sve više i ljudi i saobraćaja.

Nijedan odbornik nije bio isključivo protiv, pa ni malobrojna opozicija u ovom parlamentu, koja je delom podržala predlog (SRS), a delom ostala uzdržana (DSS). Dok su odbornici zasedali u Banovini, ispred zgrade je protestovalo desetak građana iz udruženja „Dunavac Šodroš”. Ni oni, kako su poručili, nisu protiv mostova, ni razvoja Novog Sada, ali tvrde da se ugrožava plavno područje oko mosta koje je krucijalno važno za zaštitu od poplava, o čemu je govorila njihova predstavnica Daniela Stojković Jovanović. Najavili su i tužbu u vezi s tim. Inače, grupa građana se ipak pojavila na protestu koji je bio iznenadno otkazan zbog protivljenja učešću kampanje „Vidi gari, ne može”, za koju smatraju da je politizovana.

Vlasti su juče istakle da je plan detaljne regulacije novog mosta jedan od najvažnijih strateških dokumenata grada u čijim aktima je ova ideja zacrtana 70 godina, a sada će omogućiti ostvarenje tog projekta koji je nedavno dobio status od nacionalnog značaja. Finansira ga država u celosti, iz kineskog kredita, a gradiće ga, po direktnom dogovoru, preduzeće iz Kine, koje gradi i Fruškogorski koridor. Most koji je nazivan i most obilaznica, iako će prolaziti kroz grad, biće dugačak 2,4 kilometra, imaće po dve kolovozne trake, kao i obostrane pešačke i biciklističke staze.

„O opravdanosti izgradnje novog mosta najbolje svedoče statistički podaci. Ako uzmemo da je Novi Sad prošle godine imao oko 400.000 stanovnika i 120.000 registrovanih vozila, rast grada zahteva i četvrti most koji će omogućiti rasterećenje bitnog pravca, od Mosta slobode do železničke stanice. Sve raskrsnice na tom potezu su pod velikim pritiskom”, naveo je zamenik gradonačelnika Milan Đurić.

Most će povezati, kako je istakao, i državne puteve kroz Srem, Mačvu i Posavinu s Bačkom, i olakšati stanovnicima ovih regija pristup Novom Sadu, a povezaće se i sa Fruškogorskim koridorom.

Usvojeni plan će omogućiti, prema njegovim rečima, i početak eksproprijacije koju će sprovesti JP „Koridori Srbije”.

Uzdržanost DSS-a od predloga odbornik Bojan Radojević objasnio je „tehničkim manjkavostima” plana, iako u suštini smatraju da bi izgradnja novog mosta bila dobra za grad. Manjkavosti se tiču, kako je objasnio, toga što mostovski vijadukt počinje znatno pre mosta i prolazi duž bulevara pored stanova, ispod prozora, stvarajući zagađenje. Po njemu, ovaj most nema većeg značaja za Novi Sad jer je orijentisan ka tranzitnom saobraćaju, ali biće, dodaje, posredne koristi.

I odbornik Milorad Mirčić (SRS) podseća da je ideja o mostu stara više decenija, ali napominje i da datira iz doba jednopartijskog sistema, te da oko toga, kako je kazao, možda ima simbolike što se danas ostvaruje.

On smatra da „nema blage veze” to što pričaju građanske inicijative i smatra da se rasprava možda može povesti oko cene projekta, ali da ni tu nema mnogo izbora. Radi se, inače, o 130 miliona evra. Po njegovim rečima, malo ko je voljan, sa Zapada, da kreditira saobraćajnice koje povezuju Srbiju i Srpsku. „Neće ni Evropska banka za obnovu i razvoj, pa su ostali naši provereni, dokazani, prijatelji Kinezi, i ostali su Rusi”, dodaje.

„Sama činjenica da se tranzitni saobraćaj usmerava prema budućem Fruškogorskom koridoru dovoljan je razlog da svako ko je iole realan podrži ovakav projekat”, istakao je Mirčić.

Podrška predloženom planu mosta stigla je i od LSV-a, čiji odbornik Robert Kolar kaže kako urbanističke planove ne donose političari već urbanisti. Pouzda se u stručnost urbanista i poručuje sugrađanima da „ne nasedaju” na politizaciju oko novog mosta. Po njemu, jedina politika ovde je odvažnost gradske vlasti da plan sprovede i to što su građani birali ovu vlast.