Верска служба за војску

Већи део сугестија и предлога који су на нацрте закона о војсци и одбрани стигли преко сајта Министарства одбране су прихваћени (око 65.000 посета на сајту) и оба ова нацрта су упућена на разматрање Влади Србије и ресорним министарствима, а потом ће ући и у скупштинску процедуру.

Члан 15 Нацрта закона о војсци садржи текст заклетве која се полаже приликом ступања у војну службу и који гласи: "Ја (име и презиме) заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити независност, суверенитет и територијалну целовитост Републике Србије".

У ранијој заклетви помињана је и заштита уставног поретка, која је сада избрисана, јер се таква одредница сматра реликтом социјализма. У првој верзији нацрта, поред части била је додата и савест, међутим након интернет јавне расправе задржана је краћа верзија заклетве. Да ли је савест избачена зато што би се могла претворити у приговор савести,  па и њену супротност, а таквих примера има у пракси, остаје да се види. Међутим, има и мишљења неких аналитичара да би потенцирање савести могло бити и позитивно, јер би променило досадашњи систем вредности у војсци и који је бранио индивидуалност у њеним редовима.

Први пут после Другог светског рата војницима ће бити омогућено и право на верску службу. За сада се не говори како би то практично изгледало и на који начин обезбедити предуслове за примену овог права, посебно када је реч о исхрани, али се та питања остављају да се реше у међусобним односима Министарства одбране и цркава, односно верских заједница, који ће се уредити посебним споразумом.

Чланом 25 одређено је да се верска служба организује ради остваривања слободе вероисповести у Војсци Србије, а вршење верске службе уређује влада.

Нацрт закона о војсци прописује и нове чинове. Као што је било и најављивано, укинути су чинови водника прве класе за подофицире, такође и чин капетана прве класе код официра, односно поручника бојног брода у речним јединицама.

У делу о цивилној контроли истиче се да демократску и цивилну контролу војске спроводе државни органи у складу са својим надлежностима.

Мр Ђорђе Поповић, истраживач Центра за цивилно-војне односе, коментаришући нацрте закона о одбрани и војсци на недавно одржаној јавној расправи, сматра да ову контролу треба да спроводе и институције цивилног друштва, медији, академска заједница, али и најшира јавност. Управо је, како је рекао, то смисао демократске цивилне контроле над војском. Он такође истиче да ова врста контроле спада у домен цивилно-војних односа, па стога не би требало да буде регулисана Законом о војсци већ посебним законом о демократској цивилној контроли војске.

Један од предуслова за пријем у војну службу јесте да лице које жели професионално да се ангажује у војсци нема двојно држављанство. Предвиђено је и да лице које се за војни позив школовало о трошку буџета остане на служби у војсци двоструко време трајања школовања или усавршавања, а ако се школовало или усавршавало у иностранству онда троструко дуже.

До сада је важило правило да се у војној служби буде најмање онолико колико је трајало школовање, а ако је реч о усавршавању у иностранству онда у двоструком трајању, што значи да су критеријуми пооштрени.

Наведени примери, по речима мр Ђорђа Поповића, показују да је законодавац превасходно прилагодио старе одредбе закона тренутној ситуацији, на начин да оне не буду кочница њене даље реформе.

Да подсетимо, садашњи закони о одбрани и војсци потичу још из седамдесетих година прошлог века.

Што се тиче Закона о одбрани, одређено је да председник Републике једини командује војском. Укинуто је колективно тело – Врховни савет одбране, које је до сада командовало војском по Закону о одбрани. Уводи се и надлежност Народне скупштине Србије да усвоји Стратегију националне безбедности. Војска ће убудуће бранити суверенитет и територијалну целовитост земље, али уставни поредак није споменут, јер је тиме избегнута евентуална злоупотреба војске у политичке сврхе, сматрају војни аналитичари.