Хронични болесници и даље на опрезу

Краткотрајно расхлађење донело је бар мало олакшања, истина више психичко него стварно, кажу лекари. Температуре ниже за неколико степени, како је најављено, млади ће можда осетити као олакшање, али хронични болесници који осећају и најмању промену времена мораће да буду и даље опрезни, поготово што се тропски дани већ од викенда настављају.

Кардиолог и доцент на Медицинском факултету у Београду, др Весна Стојанов упозорава да летње врућине могу да изазову велике осцилације у вредностима крвног притиска, а нагли падови и скокови притиска могу да буду главни фактор ризика за настанак шлога или инфаркта срца. Нагли пад притиска доводи до несвестице, губитка свести, пацијент може да падне и да се повреди.

Само у току једног дана пре него што је жега попустила екипе Хитне помоћи збринуле су 230 особа у Београду, од којих само 64 у њиховим домовима, а сви остали су падали као снопље на улици. Слично је било у целој Србији.

– Лети су чешће и осцилације у вредностима крвног притиска, па се пацијентима препоручује да се јаве свом лекару ради кориговања антихипертензивне терапије. Обично се диуретици искључују( лекови за избацивање воде), а смањује се и доза лекова који шире крвне судове (вазодилататори). Корекцију терапије мора да уради лекар, а не пацијент сам или по савету комшије. Поред ове корекције терапије, битно је да пацијенти не излазе из куће у подне када је висока температура, већ да све своје обавезе заврше у раним јутарњим сатима или увече. Проблем су особе које су због посла на отвореном у најтоплијем делу дана и њима се препоручују заштитне капе и адекватан унос воде. Не препоручује се ледена вода из фриза, него умерено охлађена вода, у количини од литар и по до два дневно, што је обавезно и за болесне и за здраве, старе и младе. Возачи не би требало да подешавају клима уређаје у аутомобилима на 18 степени Целзијуса, када је спољна температура виша од 35 степени, јер би могли да се онесвесте. Разлика у температури (споља-унутра) максимално сме да буде до пет степени. Опрез се препоручује и дијабетичарима који морају да узимају своју терапију и без доручка да не излазе, каже др Стојанов, која ради у Јединици за дијагностику и лечење артеријске хипертензије у Клиничком центру Србије.

Особе са повишеним крвним притиском ретко имају симптоме и најчешће се, како каже наша саговорница, дијагноза постави случајним мерењем и налажењем повишених вредности притиска. Међутим, неке особе имају јаке главобоље потиљачне, темене или слепоочне, или их боли половина главе, осећају малаксалост, замарање, притисак у грудима, сметње у виду, тј светлуцање или дупле слике, вртоглавице, зујање у ушима.

– Сви ови симптоми су неспецифични и не можемо их приписати само високом крвном притиску. Здраве особе би такође требало повремено да преконтролишу крвни притисак да би се на време поставила дијагноза и започела нефармаколошка и фармаколошка терапија. Хипертензија је доживотна болест, али добрим и правилним лечењем може се водити нормалан живот, захтева сталну одговарајућу терапију, коју је потребно кориговати са сваком променом годишњег доба, каже наша саговорница и подсећа да су у лечењу ове болести важне и такозване нефармаколошке мере: престанак пушења, умерен унос алкохола (два жестока пића или 300 милилитара вина или 700 мл пива – за жене све упола мање), редовне шетње, бар сат времена дневно, умерен унос соли – до пет грама дневно. Важно је и да се смањи телесна тежина и унос засићених масних киселина.

Неопрезно и неодговорно понашање на високим летњим температурама могу да узму данак и код особа које се сматрају здравим или нису свесне да имају повишени крвни притисак. Докторка Стојанов каже да се на врућинама и високим температурама око поднева не препоручују спортови који изискују велики напор, попут трчања, вожње бицикла, фудбал, кошарка…