До трона системом од ког дрхти Европа

Историја се понавља, некоме по добру, а некоме...После шест година, када је на Видовдан женска кошаркашка репрезентација Србије покорила Европу у Будимпешти и до злата „прескочила“ фаворизовану Француску, десио се исти сценарио. Овог пута у Валенсији, још један невероватан успех српског спорта поранио је један дан, десио се уочи Видовдана! Какав је то био кошаркашки бој, какав војсковођа и каква војска. На другој страни „бојног поља“ спуштени погледи, сузе и неверица. Моћна Француска пети пут за редом изгубила је европско финале, а у огледалу су се њихове девојске већ виделе са златом око врата...

„Идемо да се као и увек боримо за Србију“...Овако је финале најавила селекторка нашег тима Марина Маљковић, творац ове сјајне генерације играчица. Већину је окупила 2011. када је на изненађење многих преузела репрезентацију, а траг њеног рада светлеће у вечности. Уз краћу паузу, за шест последњих година са најбољим изданцима „земље кошарке“ у сваком смислу, донела је четири медаље. Али она је много више од неког ко бира и тренира. Маљковићева је покрет, много шири од њеног чеда „Покрета за женску кошарку“, где је окупила велики број девојчица основношколског узраста, од којих многе од њих сањају да једног дана пригрле државну заставу и на постољу запевају “Боже правде“. Синоним је и за систем какав није виђен у женској кошарци, који је Србију подигао на пиједестал, од ког дрхти Европа. Стручно гледано, кошаркашки докторат, од начина игре, тактике, педагодије, до стварања тимске „хемије“,уз родољубиву ноту као главним покретачем.

Ипак, ово епско спортско дело исписано је на терену рукамама играчица, од којих су скоро половина са Маљковићевом кренуле у авантуру уз доста вере, али ипак са магловитим епилогом. Пуноћу смисла заокружила је повратком у репрезентацију Соња Васић (32), која из бројних разлога, од 2009. до 2015. није играла за државни тим. Успела је селекторка да је убеди у вредност мисије и значај њене улоге, а једна од најбољих светских кошаркашица у последњој деценији „бацила“ је на паркет раскошан таленат искључиво у служби тима и имена земље коју представљају. Тако је Соња „упалила светло“...

Најавила је опроштај од активног играња после игара у Токију. али ваљда је свима јасно као дан, колико жели да опроштај у Јапану буде величанствен – са петом медаљом, али сјајнијом од броне из Рија.

-Хвала ти Србијо, хвала ти што нам дајеш прилику да те прослављамо по свету – рекла је после финала Соња Васић, најкориснија играчица „евробаскета“

Исте планове има и њена вршњакиња, капитен Јелена Брукс, камен темељац у стварању система и деценију вођа на терену, снагом талента, воље и жеље да Србију представи у најбољем светлу. Може се за Јелену рећи да је и „мајка-краљица“, јер тренирала је и током трудноће, а када је на свет донела сина Матеа, само три и по месеца касније предводила је 2017. саиграчице до европске бронзе. Међу најискуснијима су и Дајана Бутулија (35), Саша Чађо (31), Ана Дабовић (31, Маја Шкорић (31), Тина Крајишник (30) и Невена Јовановић (30), али неке од њих ће и у наредном циклусу носити победнички барјак. Смена генерација, која се ближи, донеће Александри Црвендакић (25), Маши Јанковић (21) и Анђели Дугалић (19) и част и обавезу да буду предводнице следеће, надамо се са Марином Маљковић у новој шампионској мисији.

И за крај слово и о Ивон Андерсон (31), Американки која је без размишљања прихватила позив Марине Маљковић да се огрне српском заставом. Била је достојна насленица своје земљакиње Данијел Пејџ, која је 2015, прва певала „Боже правде“. Ивон је донела квалитет који прави разлику, покрила је најважнију позицију организатора игре, а залагањем и понашањем потврдила најоштрије критеријуме Марине Маковић при избору тима, у сваком погледу. И даље ће се, међутим, водити полемика да ли су у кошарци као „српском спорту“, неопходни странци...Ново злато наших девојака биће велики мотив многим девојчицама да заволе кошарку и пожеле да понесу дрес Србије, освајају медаље и пишу историју – која се понавља...

Пут до злата

Србија – Италија       86:81 (продужетак)

Србија – Грчка           85:51

Србија – Црна Гора   87:75

Четвртфинале

Србија – Шпанија     71:64 (продужетак)

Полуфинале

Србија – Белгија        74:73

Финале

Србија – Француска  63:54